– Depoziti stanovništva imaju daleko najveće učešće od 54,9 odsto u ukupnim depozitima kod komercijalnih banaka, pa stoga predstavljaju najvažniji izvor sredstava na osnovu kojeg komercijalne banke mogu finansirati kreditne aktivnosti – saopšteno je iz Centralne banke BiH.
Oročeni i štedni depoziti stanovništva iznose 5,49 milijardi KM ili 41,1 odsto ukupnih depozita stanovništva, od toga kratkoročni depoziti su 393 miliona KM, a dugoročni 5,09 milijardi KM.
Transakcioni računi i depoziti po viđenju čine 7,86 milijardi KM ili 58,9 ukupnog ukupnih depozita stanovništva.
U pogledu valutne strukture, depoziti stanovništva u domaćoj valuti iznose 6,07 milijardi KM, što čini 45,4 odsto učešća, što je značajno više nego prije sedam godina kada je učešće depozita u domaćoj valuti bilo ispod 40 odsto, navedeno je u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da je ovaj porast učešća depozita jasan pokazatelj povjerenja u konvertibilnu marku. Depoziti u evrima i oni s valutnom klauzulom vezanoj za evro iznose 6,65 milijardi KM ili 49,8 odsto, a učešće depozita u ostalim stranim valutama je 4,7 odsto.
Podaci pokazuju da se depoziti stanovništva u BiH kontinuirano povećavaju, pa su tako u poređenju sa stanjem na kraju septembra prošle godine porasli za 454 miliona KM ili 3,5 odsto.
– Međutim, postoje značajne razlike u kretanju depozita zavisno od tipa depozita. Transakcioni računi su porasli za 13,1 odsto (ili za 500 miliona KM) a depoziti po viđenju bilježe porast od 3,6 odsto (za 124 miliona KM). Oročeni i štedni depoziti, a koji odražavaju štednju, na godišnjem nivou bilježe blagi pad od tri odsto (za 170 miliona KM) – navedeno je u saopštenju Centralne banke BiH.
U saopštenju se dodaje da, prema podacima Svjetske banke, u BiH 59 odsto stanovnika iznad 15 godina ima otvorene račune u bankama, s tim da među radno neaktivnim stanovništvom samo 43 odsto ima otvorene račune.
U poređenju s drugim evropskih zemljama, ovo su prilično niski procenti, jer čak 95 odsto stanovnika u zemljama evrozone imaju otvorene račune u bankama, u Hrvatskoj je taj procenat 86 odsto, a u Srbiji 83 odsto.
– Povodom Međunarodnog dana štednje treba još jednom afirmisati korištenje finansijskih usluga koje mogu podstaći opšti razvoj, jer pomažu finansiranje zdravlja, obrazovanja i preduzetništva, te olakšavaju finansijske udare na stanovništvo. Globalno postoji veliki jaz, pri čemu oni s većim primanjima mnogo više koriste finansijske usluge od siromašnijih – dodaje se u saopštenju.
Stabilan domaći bankarski sektor, uz pouzdan sistem za osiguranje depozita, pruža garanciju stanovništvu da svoja finansijska sredstva drži na računima u bankama, da masovnije koriste finansijske usluge i pouzdanije upravljaju svojim finansijama.
Na osnovu tog povjerenja i povjerenih sredstava stanovništva, banke su u mogućnosti da finansiraju i doprinose efikasnijem funkcionisanju i rastu ekonomije, te da pomognu u redukovanju neformalnih transakcija.
Guverner Centralne banke BiH Senad Softić izjavio je da se štednja danas reflektuje kroz samoodržive projekte, u svakom iskorištenom plodu iz prirode, kultivisanom komadu neobrađene zemlje na kojem će se posaditi nešto, papiru koji će se reciklirati.
– Na taj način postaje prihod za buduću potrošnju. Naši građani su svjesni važnosti štednje. Danas ona više ne znači samo puko čuvanje novca, već i drugačiji odnos prema postojećim resursima – izjavio je Softić povodom Međunarodnog dana štednje.
Izvor: srna.rs
