БАЊАЛУКА-Босна и Херцеговина је и трећу годину заредом проглашена најнеконкурентнијом земљом у Европи по оцјени Свјетског економског форума (СЕФ).
БиХ је у новом извјештају СЕФ-а о глобалној конкурентности за 2011-2012. годину заузела 100. мјесто међу 142 рангиране државе свијета, што је помак за двије степенице у односу на прошли извјештај.
Међутим, то је још далеко најнижи пласман у европским, па чак и регионалним оквирима. Најконкурентнија земља у окружењу је Словенија, која се, упркос паду за чак 12 мјеста, налази на 57. позицији у свијету. Слиједе је Црна Гора на 60. мјесту (пад за 11 позиција), затим, Хрватска на 76. (напредак за једно мјесто), Албанија на 78. (помак за 10 позиција), Македонија на 79. (без промјене) и Србија на 95. мјесту уз годишњи пад за једну позицију.
Најслабије позиције у 12 анализираних области конкурентности, БиХ је добила по развоју финансијског тржишта (тек на 124. мјесту), затим ефикасности робног тржишта (115), институција (108) и пословне софистицираности (108).
Доста боље позиције заузели смо, пак, у области здравственог и основног образовања (58. мјесто), технолошке спремности (73) и макроекономског амбијента (78).
Алармантно је да је БиХ у неколико од стотинак анализираних подручја смјештена при самом свјетском дну. Међу најгорим земљама свијета смо по квалитету инфраструктуре (путеви, луке и аеродроми), заштити интереса малих акционара, обуци запослених, транспарентности владиних политика, етичких навика фирми и интензитету локалне конкуренције.
Са друге стране, на врху глобалне љествице позиционирани смо у подручјима утицаја опасних заразних болести и тероризма на пословне активности, а врло високе оцјене добили смо и за праксе у запошљавању и отпуштању радника, за ниво инфлације, те квалитет математичког и научног образовања.
Свјетски економски форум је на врх љествице глобалне конкурентности позиционирао Швајцарску, коју слиједи Сингапур, потиснувши Шведску на треће мјесто, те Финску. САД биљеже пад конкурентности трећу годину заредом и на новој љествици заузеле су пето мјесто. Међу разлозима слабљења позиције највеће свјетске економије на подручју конкурентности у извјештају WЕФ-а наводе се економски проблеми, ослабљено повјерење у политичаре и неефикасност владе.
Сјеверна и западна Европа доминирају међу првих 10 земаља, међу којима је једини представник Азије Јапан, који је заузео девето мјесто, након прошлогодишњег шестог. Међу десет најбољих још се налазе Њемачка (шесто мјесто), Холандија (седмо) и Данска (осмо), те Велика Британија, која се пробила на 10. мјесто, са прошлогодишње 12. позиције.
Дуговима оптерећена Грчка наставила је пад на љествици и сада се налази на 90. мјесту, клизнувши за седам мјеста у односу на претходни извјештај.
Кина, друга највећа свјетска економија, заузела је тек 26. мјесто, напредовавши за свега једно. Међу остале четири економије такозване групе БРИКС тек је Јужноафричка Република ушла у 50 водећих, заузевши управо 50. мјесто, док је Бразил на 53, Индија на 56, а Русија на 66. позицији.
(Nezavisne.coma/Фронтал)
