САРАЈЕВО – Приједлогом стратегије развоја енергетског сектора Републике Српске до 2030. године није предвиђена приватизација “Електропривреде РС”, изјавила је директор овог предузећа Бранислава Милекић.
Истичући да планиране инвестиције на горњем или средњем току Дрине не значе приватизацију дијелова овог мјешовитог холдинга, она је појаснила да “Електропривреда РС” жели да гради нове енергетске капацитете са стратешким партнерима, док одлуком Владе РС постојећи енергетски капацитети остају у садашњем власничком односу.
“Са стратешким партнером желимо да обезбиједимо енергетску стабилност и да будемо присутни као инвеститор у што више енергетских објеката, као што су хидро, термо и вјетар”, рекла је Милекићева и додала да ће након истека концесионог периода сви објекти у потпуности бити враћени у власништво ентитета.
Укупно планирана инвестициона улагања “Електропривреде РС” за ову годину износе 283 милиона КМ, а међу најзначајнијим су капитални ремонт Термоелектране Угљевик, модернизација Хидроелектране Требиње 1 и отварање новог копа у Руднику и ТЕ Гацко.
“Планирана инвестициона улагања `Електропривреде РС` у првој фази изградње односе се на изградњу четири хидроелектране на горњем току Дрине: Бук Бијела – ниска, Фоча, Паунци и Сутјеска. Међу приоритетне изградње улази и ХЕ Дабар која припада пројектованом хидроенергетском систему Горњи хоризонти ријеке Требишњице”, рекла је Милекићева.
Према њеним ријечима, у другој фази планирана је изградња хидроелектрана на подручју Горњих хоризоната Невесиње и ХЕ Билећа, а на доњем току Требишњице изградња ХЕ Дубровник 2 или алтернативно рјешење.
“Дио новца за изградњу нових енергетских објеката намјеравамо да издвојимо из властитих средстава, као што су слободна амортизација и добит, а за други дио ћемо аплицирати код међународних кредитних организација, банака и фондова”, нагласила је Милекићева.
Она је нагласила да је “Електропривреда РС” почела истраживање алтернативних извора енергије, прије свега потенцијала вјетра.
“У плану је да нађемо стратешког партнера са којим бисмо учествовали у изградњи једног вјетропарка снаге око 50 мегавата”, појаснила је Милекићева.
