Ekonomisti smatraju da nam zbog toga predstoje teški budžetski rezovi, jer će zbog otplate kredita drastično padati količina novca kojom će Vlada moći da raspolaže.
Sve će, kažu, najviše osjetiti građani.
“Ali će to značiti zaista drastične rezove po osnovu plata troškova i svih drugih budžetskih potrošnji koje su projektovane u budžetu za ovu i za sljedeće godine”, rekao je ekonomista Zoran Pavlović.
Tako ne misle u Ministarstvu finansija i smatraju da budžetski potrošači to neće ni osjetiti. Zbog očekivanog ekonomskog rasta i povećanog priliva indirektnih poreza, ne očekuju veće probleme sa otplatom dugova. Uvjeravaju da u naredne tri godine Srpska neće preći zakonski prag zaduženosti od 60 odsto bruto društvenog proizvoda.
U Ministarstvu finansija optimistično su projektovai ekonomski oporavak i privredni rast od 3-5 odsto u narednom periodu. Da su projekcije Ministarstva već nekoliko puta propale pokazuju prethodni dokumenti okvirnog budžeta.
Još 2010. planirani ekonomski bum sa rastom većim od 4% ostao je na pragu recesije. Zato profesor Ekonomskog fakulteta Goran Radivojac podsjeća da u prognozama treba biti oprezan. Ukoliko se one ne ostvare mogli bi se nači u velikim problemima.
“Naša želja da privreda raste 3-5% što i nije malo u ovim uslovima je jedno, a to šta ćemo mi uraditi to se neće desiti samo po sebi. Radi se o ozbiljnim projekcijama, uopšte ne sumnjam u stručnost i kvalifikacije zaposlenih u Ministarstvu finansija, ali podaci zaslužuju i javnu raspravu i stručna mišljenja”, rekao je Radivojac.
Dozu optimizma ipak ulijevaju i podaci Uprave za indirektno oporezivanje koji pokazuju da će Srpska po osnovu indirektnih poreza u prvih sedam mjeseci ove godine inkasirati 64 miliona maraka više.
Da li će taj trend biti dovoljan da se do 2018. prikupi pozamašnih milijardu i 800 miliona još je rano prognozirari. Prošle godine prikupljeno je oko 200 miliona maraka manje nego što su budžetski stručnjaci predvidjeli 2012.
Izvor: ATV
