БРИСЕЛ – Милијарде евра из фондова Европске уније намијењене подршци мање развијеним регионима остају неискоришћене јер владе земаља чланица немају довољно новца да би учествовале у различитим пројектима што је услов за добијање средстава, објавио је британски дневник „Фајненшел тајмс” (ФТ).
С друге стране, према истраживању лондонског листа, из фондова Уније намијењених прије свега за подршку малог и средњег предузетништва, средства добијају и неке међународне компаније, које су међу највећима на свијету, укључујући ИБМ, „Нокију”, „Сименс” и „Кока колу”.
Документа Европске комисије, у које је ФТ имао увид, указују да је Унија до сада исплатила само 10 одсто од 347 милијарди евра, колико је за године од 2007. до 2013. одредила за структуралне фондове и Кохезиони фонд. При томе, прошло је већ више од половине седмогодишњег периода, током ког средства из фондова треба да буду искоришћена.
Друге цифре су показале да је претходна два седмогодишња периода 6,4 милијарди евра исплаћено ненамјенски. Од тога је унија добила назад 75 одсто. Истраживачи сумњају да је десетине милиона евра добио организовани криминал, укључујући италијанску мафију.
Испитивање фондова ЕУ које је обавио ФТ у сарадњи са британском непрофитном организацијом Биро за истраживачко новинарство (Bureau of Investigative Journalism) показало је неколико проблема у начину на који се програмима управља. Компликованост субвенционисања програма утиче на то да постоји слаба централна контрола начина на који се додијељена средства заиста троше.
ФТ и Биро за истраживачко новинарство успјели су да направе базу података, коју је могуће анализирати, тако што су преузели више од 600 фајлова који се односе на различите националне пројекте.
Према ФТ, из фондова Уније намијењених прије свега за подршку малог и средњег предузетништва, средства добијају и неке међународне компаније, које су међу највећима на свијету, док друге компаније користе та средства за то да би преселиле своје фабрике у земље са јефтинијом радном снагом, упркос правилима Уније која то забрањују.
Према Европској комисији постоји неколико разлога за слабо коришћење фондова, укључујући вријеме за избор пројеката. Комисија је почела јавне консултације које се односе на реформу кохезионе политике, којом би дотације усмјерила на мањи број приоритетних области и јасније дефинисање оцјењивања пројеката.
