ВАШИНГТОН – Глобална економска криза натјерала је неке монетарне стручњаке на закључак да би амерички долар могао да изгуби статус валуте за свјетске резерве и Институт "Америкен ентерпрајз" из Вашингтона је организовао панел дискусију о изгледима да евро преузме улогу долара.
Предсједник групе "Лондон и Оксфорд" и аутор књиге "Евро: политика нове глобалне валуте" Дејвид Марш наводи да је евро од почетка замишљен као валута која може да се мјери са доларом.
"Један од разлога за појаву евра била је жеља да Европа успјешно конкурише Америци и ужива све предности које долар има на свјетском тржишту. Амерички долар служи, на примјер, као јединица за обрачунавање вриједности барела нафте, унце злата и слично. Резервна валута омогућава готово бескаматно задуживање у свијету. Земље са доларским резервама морају да плате трансакцију куповине америчке валуте, коју затим морају да конвертују у своју валуту, што изискује трансакцијске трошкове. САД немају никакве трошкове и на кредите које узимају у свијету плаћају ниже камате од свих осталих земаља. Међутим, евро је добрим дијелом остварио те циљеве", каже Дејвид Марш.
Према његовим ријечима, евро је очигледно већ преузео добар дио улоге долара и знатно допринео побољшању међународног положаја ЕУ, али није извјесно да Европљани желе да долар изгуби статус резервне валуте.
Он је изразио сумњу да Европљани заиста желе да Централна банка Кине одједном одлучи да велику суму својих резерви, процијењену на око двије хиљаде милијарди долара, замијени еврима, јер би такав корак изазвао озбиљне структуралне поремећаје у срцу еврозоне.
Како је рекао, уздрмане привреде, као што је шпанска, тешко да би жељеле јачање евра, јер би то значило даље смањење конкурентности Шпаније и још теже изгледе за привредни опоравак у тренутку када стопа незапослености у тој држави премашује осам одсто.
Шеф истраживачког центра Група 30 Стјуарт Мекинтош тврди да ће бар у догледно вријеме, однос долара и евра остати исти.
Мекинтош сматра да ни Европа ни Америка неће скоро изаћи из садашњих економских тешкоћа.
"„Ако упоредите фискални стимуланс Њемачке, треће највеће привреде у свијету, и Америке, видите да су релативно истог обима. Међутим, у Њемачкој изостаје масовна помоћ финансијском сектору коју је администрација Барака Обаме пружила америчким банкама. Дакле, није јасно да ли су све европске банке солвентне или некима од њих пријети колапс. Ризик у САД представља масовни буџетски дефицит, који носи ризик дужег периода ниске стопе раста и високе инфлације," истиче Мекинтош, преноси "Глас Америке".
Сличну оцјену изнио је и Лук Еверерт, помоћник директора за Европу, у Међународном монетарном фонду
