БЕОГРАД – Куповина дијела Луке Бар је стратешки интерес Србије, изјавио је директор Института економских наука Дејан Ерић истичући да „Србија мора да буде повезана са неком луком”.
Ерић, који је у Црној Гори био савјетник за приватизацију барске луке, казао је да су за ту инвестицију највеће препреке лоше стање жељезнице на релацији Београд – Бар и недостатак путне инфраструсктуре.
„Лука Бар има и одређена ограничења везана за српски промет, али све су то ствари које се у неком дугом року могу решити. Овде је централно питање шта гледати – кратак или дуги рок”, навео је Ерић.
Он је казао да се то питање поставља у незгодном тренутку по српску привреду, у вријеме свјетске економске кризе, када привредници више размишљају о преживљавању него о плановима за наредних двадесетак година.
Одлука о уласку у такву стратешку инвестицију, према ријечима Ерића, захтјева дугорочније и чвршће опредјељење државе, која би требало да уложи максималан напор да се модернизује пруга и изграде путеви.
На тендер за куповину дијела Луке Бар, који је истекао 31. марта, нико се није пријавио, а конзорцијум српских привредника „МК групе”, „Викторија групе” и „Ју-ес стила” је одустао од те намјере.
Тендерска комисија за приватизацију Луке Бар је саопштила да није стигла ниједна понуда за главну лучку цјелину – „Контејнерски терминал и генерални терети”.
Директор „Контејнерских терминала и генералних терета” Андрија Радусиновић је раније изјавио да наступ српских привредника на неуспјелом тендеру за продају најважнијег дијела Луке Бар није био довољно разјашњен.
„Разговор о продаји дела Луке Бар није био децидно разјашњен ни једног момента. Сматрам да је можда и код већине пословних људи дошло до својеврсне замене теза”, рекао је Радусиновић.
Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић је раније изјавио да српски привредници не треба да одустају од учешћа у приватизацији барске луке и да је за њу држава још заинтересована.
Тендерску документацију за продају 54,5 одсто државних акција у „Контејнерском терминалу и генералним теретима” откупиле су фирме из Либана, Уједињених Арапских Емирата и Србије, али нису доставиле понуде.
