ЛОНДОН – Лист "Фајненшел тајмс", у рубрици посвећеној коментарима и анализама, пише да је макроекономија као наука у озбиљним проблемима, а највећи умови на том пољу не слажу се ни око најосновнијих ствари.
Најбољи примјер за то су буџестки дефицити, који у земљама попут Америке и Британије надмашују 10 одсто бруто домаћег производа.
Једна група макроекономиста тврди да ће таква ситуација, ако се смјеста нешто не предузме, довести до повећања каматних стопа и пада инвестиција приватних компанија, а дефицити ће, умјесто да стимулишу привреду, изазвати нову рецесију и раст инфлације.
То није истина, тврде други – инфлација није опасна, а велики дефицити су нужни како би се избјегла дефлација.
Снажне мјере за смањење дефицита појачале би дефлационе силе и изазвале нову и још озбиљнију рецесију.
У оба табора су, истиче лист, угледни стручњаци, добитници Нобелове награде.
Економисти се и у прошлости често нису слагали, али сада се не устручавају да своје противнике оптужују за незнање или чак за злонамјерност.
Таква драстична разлика у економској анализи помаже да се објасни чињеница да политичари нису сигурни у то шта треба предузети, да мијењају ставове и да другачије реагују на исту кризу.
Јасно је, закључује аутор коментара у "Фајненшел тајмсу", да је због свега тога врло тешко предузети било какву координисану акцију.
