БИЈЕЉИНА – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, у четвртак, 18.08.2011. године, добило је допис од руководства фабрике шећера у Великој Обарској, код Бијељине, о намјери да радници шећеране 24.08.2011. године ступе у штрајк.
У петак 19.08.2011. године, министар Миловановић је отишао у фабрику и разговарао са ужим руководством и 80 радника шећеране. Министар Миловановић тада је, по ко зна који пут руководству, а радницима, први пут, објаснио стање у вези са шећераном.
Наиме, Влада Републике Српске, протеклих мјесеци, у неколико наврата, покушала да са јединим потенцијалним инвеститором, пронађе заједнички језик. Влада РС не замјера потенцијалном инвеститору што је тражио гаранције које Влада РС, са правне стране, није била у могућности да обезбједи, али такав став је, цијели процес почетка рада шећеране, довео у питање.
У таквој ситуацији, једини могући излаз из проблема је да се сачека завршетак судског спора, након кога ће ствари да буду јасне. До тада, статус фабрике и судбина радника ће да буду неизвјесни. Министар Миловановић је, приликом разговора са руководством и радницима шећеране, пренио истину која је, у овом тренутку, болна али је таква каква јесте. У изјави за медије након састанка министар је рекао да штрајк и било какви притисци неће моћи да ријеше проблем као и притисци на Владу РС јер су Суд и Тужилаштво независни и на њихов рад не може да се утиче. Нажалост, ниједан медиј то није објавио и јавности у Републици Српској пренио праву истину.
Желимо да појаснимо и зашто Влада РС не може да покрене шећерану, односно, уложи за рад, у старту неопходних, 11 милиона КМ, а што је било питање радника на састанку. Министар је одговорио да, ако би се то и десило, количине шећерне репе за прераду биле би довољне за рад шећеране свега два или три дана.
Проблеми шећеране у Великој Обарској много су сложенији него што појединци покушавају да га представе доводећи тако у заблуду раднике шећеране.
Министар Миловановић спреман је да дође у фабрику и разговара са руководством и радницима о томе шта би требало да се уради како би била сачувана имовина у фабрици шећера, до окончања судске пресуде, како имовина не би, по други пут, била опљачкана или уништена, а за што нико, никада, није одговарао.
(Фронтал)
