АТИНА – Међународни монетарни фонд је ставио до знања да ће пажљиво пратити даљи развој дужничке кризе у Грчкој и изразио спремност да помогне тој земљи, уколико Атина званично затражи финансијску помоћ.
Реаговање ММФ је услиједило дан након што су челници Европске уније постигли договор да укажу финансијску помоћ дуговима оптерећеној Грчкој, али у садејству са Фондом.
ММФ је, међутим, у саопштењу обављеном на сајту Фонда, навео да за сада није јасно какву би врсту помоћи и под којим условима Грчка могла конкретно да добије, уколико се одлучи да на крају затражи и ночану подршку од те међународне финансијске организације.
Извршни директор ММФ Доминик Строс Кан ће, како је најављено, у понедељак почети краћу посјету Пољској и Румунији, током које ће вјероватно говорити и о дужничкој кризи у Грчкој.
Дилема са којом се сада суочава ММФ је у томе како да укаже помоћ земљи која, фактички, мора да поштује правила Европске уније, чија је чланица, али и зоне евра, за коју важе одредбе Европске централне банке.
Те чињенице ће представљати проблем за ММФ, уколико буде потребно да и властитим средствима учествује у санирању грчке дужничке кризе.
Споразум челника ЕУ предвиђа да Грчка добије помоћ на основу двостраних споразума са другим чланицама зоне евра и ММФ-ом, што у пракси, имајући у виду наведне чињенице, може представљати проблем.
Представник ММФ-а, који није желио да му се спомиње име, изјавио је Ројтерсу да Грчка још није затражила помоћ Фонда, као и да му је нејасно под којим би условима Атини била дозвољена финансијска средства.
Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину је раније ове седмице изјавио да би његова земља више вољела да недостајућа средства за санирање дугова добије на финансијском тржишту, мада ће то, како је додао, зависити од висине каматних стопа.
Амерички аналитичари наводе да ММФ на крају могао Грчкој одобрити пакет финансијске помоћи у вредности од 20 до 22 милијарде евра.
Уколико се тај сценарио оствари, биће то први случај да једна чланица зоне евра добије финансијску помоћ од Фонда.
