Pokazala je to revizija učinka koju je sprovela Glavna služba za reviziju javnog sektora RS, s ciljem da utvrdi na koji način i koliko uspješno lokalne zajednice uspijevaju da naplate izvorne prihode, a koja je obuhvatila osam lokalnih zajednica na period od 2010. do 2013. godine.
Zbog navedenog, revizori opštinama i gradovima preporučuju da planiranje prihoda zasnivaju na realnim osnovama, ažuriraju baze o neporeskim prihodima, imovini i drugim osnovama za utvrđivanje i obračun te povećaju svoju transparentnost i informisanost.
„Građani i poslovni subjekti treba da imaju informacije o načinu utvrđivanja, naplate i uticaja neporeskih prihoda na poboljšanje uslova života i zadovoljavanje javnih potreba na teritoriji zajednice“, stoji u izvještaju.
Preporuke su dobili i Vlada RS i nadležna ministarstva, kojima se savjetuje da uspostave registar svih parafiskalnih nameta, usklade republičke i lokalne nadležnosti, koriste proces procjene uticaja propisa, kao i da realizuju ciljeve iz Strategije razvoja lokalne samouprave RS za period 2009 – 2015. godine“, a koja je u direktnoj vezi s neporeskim prihodima.
Kako revizori navode, sve lokalne zajednice karakteriše visok nivo zavisnosti od prihoda koje dobijaju od viših nivoa vlasti, a na koji nemaju uticaja, pa ih pozivaju da se posvete prihodima na koje mogu direktno uticati.
„U posmatranom periodu poreski prihodi i neporeski prihodi imaju suprotan trend kretanja, što znači kada poreski prihodi rastu, neporeski opadaju, što ukazuje na činjenicu da kada su građani i lokalna privreda više opterećeni poreskim obavezama, manje su spremni na plaćanje neporeskih obaveza lokalnoj zajednici“, pokazala je analiza revizora.
Revizija je utvrdila da neporeski prihodi nisu nikada bili predmet sveobuhvatne i temeljite analize i evaluacije od strane Vlade RS i ministarstava RS, kao i da nikada nije sprovedena analiza uticaja ove vrste prihoda na opterećenje poslovnih subjekata i građana RS.
Analiza revizora je pokazala kako se zbog nerealnog planiranja naplate prihoda stvara i nerealna slika budžeta.
„Neporeski prihodi se često planiraju u većem iznosu od realno mogućeg, prilagođavajući ih rashodovnoj strani budžeta, a ne stvarnom stanju na terenu. Planiranje vrše bez prethodnih analiza, evaluacija i registrovanja stvarnih aktivnosti i mogućnosti na terenu i bez sagledavanja realnih osnova za njihovo ostvarivanje“, utvrdili su revizori.
Prema izvještaju, najbolji stepen naplate prihoda od zakupa ima Zvornik i to 90 odsto, komunalne takse i naknade najbolje prikuplja Prijedor, takođe 90 odsto, naknadu za korištenje komunalnih dobara Trebinje i to 65 odsto, a prihode od zemljišne rente Novi Grad sa 85 odsto.
Ubjedljivo najmanje izvornih prihoda po gotovo svim osnovama ubire grad Doboj.
izvor: Nezavisne
