Уколико би се разложили фактори глобалне инфлације, утицај хране би се показао изузетно значајним, истакао је данас Вил Шропшир, високи званичник компаније „Џеј Пи Морган”.
„Високе цијене хране су доспјеле на врх списка важности политичара, због страховања око њиховог дејства на инфлацију, протекционизам и немире”, оцијенио је Шропшир у интервјуу Ројтерсу.
Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО) је прошле недеље упозорила да су свјетске цијене хране у децембру достигле рекордне вриједности, изнад оних из 2008, када је поскупљење хране било узрок грађанских немира у појединим земљама (Египту, Камеруну и Хаитију, на пример).
Шропшир напомиње да је недовољна снабдјевеност кључним пољопривредних сировинама, изазвана лошим прошлогодишњим временским приликама у Русији, цијелом црноморском региону и другде у свијету, главни узрок раста цијена аграрних продуката, а не шпекулације инвеститора, као што мисле многи други експерти.
„Храна је та која подстиче инфлацију, а не инфлаторна очекивања која подстичу људе да улажу у храну”, тврди Шропшир, уз напомену да би свјетске цијене прехрамбених производа могле још више да се повећају у случају подбачаја рода најважнијих усјева у Јужној Америци, Европи, Аустралији или Сјеверној Америци.
Дестабилизујући фактор је и огроман раст азијске тражње за пољопривредним сировинама.
Предвиђа се, на пример, да ће Кина у сезони 20011/12. купити 60 одсто соје која буде у промету на свјетском тржишту, што је двоструко више него прије четири сезоне.
Шропшир напомиње да ситуацију отежава то што није проблем само нека појединачна сировина, него истовремено и пшеница и кукуруз и соја и памук и шећер.
Свјетске цијене свих тих производа биљежиле су знатан раст последњих мјесеци, што ће успорити поновно успостављање природне равнотеже на тржишту аграрних сировина.
