СОФИЈА – Русија је Бугарској одобрила кредит од 3,8 милијарде евра за изградњу друге нуклеарне електране у Бугарској – "Белене".
"Зелено свјетло" за кредит дао је руски премијер Владимир Путин, а новац ће бити доступан одмах након формирања мјешовите компаније између два кључна акционара у будућој нуклеарки – Бугарске електроенергетске компаније /НЕК/ и Њемачке енергетске компаније "РВЕ".
Бугарски медији су пренијели да заједничка компанија треба да почне са радом у јулу, до када треба и да се утврди начин враћања кредита.
Бугарска је разговоре са Русијом о кредиту за изградњу нуклеарке "Белене" започела крајем марта у Москви, а саговорници су били руски министар енергетике Сергеј Шматко и бугарски министар економије и енергетике Петар Димитров.
До захтјева за руским финансирањем овог пројекта, које је до тада словило као последња варијатна, дошло је након инсистирања њемачке компаније "РВЕ" да се питање финансирања уреди прије почетка изградње централе.
Бугарска је прошле године отпочела изградњу нове нуклеарке "Белене", која се налази на сјеверу Бугарске, на Дунаву, а изградња је повјерена руској компанији "Атомекспортстрој".
Уговор о изградњи са овом компанијом је потписан током посјете тадашњег руског предсједника Владимира Путина Бугарској, 18. јануара прошле године.
Изградња нуклеарке, која ће имати два реактора, коштаће 3,99 милијарди евра, а планирано је да први реактор нове нуклеарке буде завршен до 2013, а други до 2014. године.
Бугарска је на приједлог Европске комисије непосредно прије уласка у ЕУ затворила прва четири 440-мегаватна реактора једине нуклеарке у земљи – "Козлодуј".
Први и други реактор су затворени крајем 2003. године, а трећи и четврти непосредно прије учлањења у ЕУ, крајем 2006. године.
У функцији се налазе пети и шести реактор, јачине по хиљаду мегавата, новије руске производње, који задовољавају безбједносне критеријуме Европске комисије.
Нуклеарка "Козлодуј" налази се на Дунаву, око стотину километара од границе са Србијом, а састоји се од шест реактора из бившег СССР. Но, изгледа као да је удаљеност од 100 километара већа од стотину година, пошто у Србији и Републици Српској још увијек влада лажни осјећај несврстане надмоћи.
Убјеђење да смо имали виши стандард од земаља Варшавског уговора, компензација је за изузетну технолошку инфериорност, и још већу научну безидејност. Поготово зато што већина научника који су се некада борили против нуклеарног наоружања и цијепања атома уопште, данас у циљу спречавања ефекта стаклене баште, управо зазивају кориштење нуклеарне енергије.
Но, ми и даље вјерујемо да је угаљ мање радиоактиван.
