БРИСЕЛ- Лидери ЕУ постигли су сагласност о стриктнијим промјенама буџетских правила у еврозони, али нису успјели да се договоре о промјенама европског Споразума између свих 27 чланица, што значи да ће евентуални договор обухватати само чланице еврозоне а да ће остале моћи, уколико то желе, да се придруже.
Послије десеточасовних преговора на самиту у Бриселу међу лидерима ЕУ постигнут је мали конкретан напредак, осим преузимања обавезе на раду ка новом “фискалном споразуму”, што је термин који се користи за оштрији режим у случају дефицита и дуговања како би се еврозона заштитила од дужничке кризе.
Предсједник Европске Централне банке (ЕЦБ) Марио Драги оцијенио је да је одлука европских лидера корак ближе ка “фискалном споразуму” за који сматра да је неопходан како би еврозона ојачала наконт двогодишњих превирања на тржишту.
“То ће бити добра база за фискални споразум и већу дисциплину у економској политици чланица еврозоне”, рекао је Драги, напуштајући самит.
Пред почетак самита, Драгијева употреба термина “фискални споразум” изазвала је надања да ће ЕЦБ бити спремна да се укључи у масовно откупљивање обвезница земаља чланица еврозоне суочених са проблемима.
Њемачки канцелар Ангела Меркел и француски предсједник Никола Саркози тежили су томе да се цијела ЕУ сагласи са промјеном Лисабонског уговора како би стриктнија буџетска и правила за дуговања држава еврозоне била наглашена у основном закону евроског блока.
Међутим, Велика Британија, која није чланица еврозоне, одбила је да подржи овај потез, истичући да жели гаранције у протоколу за заштиту својих финансијских сервиса.
Саркози је као неприхватљивим описао захтјев британског премијера Дејвија Камерона.
Због тога Саркози и Меркелова су нагласили да ће покушаји да се спаси заједничка валута бити усмјерени на договор између 17 чланица еврозоне.
Мађарска је, такође донијела одлуку да остане изван предложеног споразума, док Чешка и Шведска желе прво да се консултују са својим парламентима.
Предсједник ЕУ Херман Ван Ромпеј пажњу је усмјерио на успјех у обезбјеђењу споразума за чвршћа фискална ограничења, међу којима је и потреба да земље што више уравнотеже своје буџете.
Према његовим ријечима, то значи јачање правила о процедурама за претјерани дефицит бити много више аутоматска и да ће земље чланице морати да предају нацрте својих буџета Европској комисији./крај/дл
