БАЊА ЛУКА – Јесења сјетва стрних жита у Републици Српској приводи се крају, чему су допринијели повољни временски услови, али и значајно смањен интерес пољопривредних произвођача за сјетву хљебног жита, потврдио је портпарол Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Бојан Кецман.
"Процијењена површина за сјетву озимих житарица, према запримљеним захтјевима, је 6 084 хектара, док је за јесењу сјетву у 2008. години било око 21 900 захтјева за исплату регреса у висини од 250 КМ по хектару и тада је стрним житима било засијано око 54 000 хектара", рекао је Кецман.
Он је прецизирао да је у Министарству ове јесени запримљено 2 136 захтјева пољопривредних произвођача за додјелу сјеменске пшенице и да је, након увида у документацију и провјере у регистру пољопривредних газдинстава, одобрено 2 108 захтјева корисника.
Кецман је подсјетио да је претходних година сијана углавном пшеница, а да се мањи дио односио на остала стрна жита као што су јечам, зоб, раж и тритикале.
Он је додао да је у прошлогодишњој прољећној сјетви кукуруз био засијан на око 80 000, а пшеница на око 10 000 хектара, док је сојом, ароматичним и крмним биљем, дуваном и поврћем укупно било засијано око 105 000 хектара ораничних површина.
Кецман је напоменуо да је за прољећну сјетву и садњу ове године био одобрен регрес за минерално ђубриво и дизел гориво за 26 550 произвођача.
"На основу одобрених захтјева, кукуруз је прољетос био посијан на 62 200 хектара, јара жита на 8 760, уљарице на 2 171, ароматично биље на 92,7, крмно биље на 7 295 хектара, те дуван на 480 и поврће на 4 060 хектара", рекао је Кецман.
Према његовим ријечима, у посљедње три године у РС пшеница се сије на 30 000 до 35 000 хектара, а највеће површине су у Семберији и Посавини, док се приноси крећу између три и четири тоне по хектару, што је, како наглашава, мало у односу на приносе у окружењу.
