САРАЈЕВО – Министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић изјавио је да су ниске субвенције и подстицаји ентитетских власти главни узрок проблема с којима се суочавају пољопривредни произвођачи, а не, како они тврде, одредбе Цефте, споразума који БиХ мора стриктно поштовати.
“Ниједно удружење пољопривредника из БиХ још није прикупило чврсте доказе који би указали на то да велики увоз робе из иностранства неповољно утиче на домаће произвођаче. Био бих срећан да било ко од људи који стално прозивају државне институције за наводну небригу о домаћим произвођачима коначно поднесе чврсте доказе о томе да увоз штети њиховој производњи”, рекао је Зиројевић.
Он је додао да би у случају да добије такве доказе одмах реаговао и предложио Савјету министара БиХ увођење пуне царинске стопе за одређене производе како би се доказало да Цефта посједује механизме заштите домаћих произвођача и да они нису препуштени стихији.
Говорећи о најави месопрерађивача из РС да ће од овог министарства тражити хитну примјену Цефтиног члана 23 бис, који омогућава доношење мјера за заштиту домаће производње, Зиројевић је рекао да није добио никакав званичан захтјев или иницијативу да се активира тај члан.
“Када добијемо такав захтјев, пажљиво ћемо га размотрити и видјети с којим доказима месопрерађивачи располажу и зашто траже покретање поступка за увођење заштитних мјера, било да је ријеч о пуним царинским стопама или о увођењу количинских контингената”, истакао је Зиројевић.
Он је појаснио да је примјена члана 23 бис, односно увођење пуне царине на одређене производе из земаља чланица Цефте условљено постојањем чврстих доказа озбиљних поремећаја на тржишту који су узроковани прекомјерним увозом више година уназад.
“Тачно је да постоје информације о повећаном увозу меса из Македоније, због чега ће Министарство спољне трговине у сарадњи с колегама из Македоније формирати комисију која би требало да преконтролише кретање робе која завршава у БиХ”, навео је Зиројевић, најављујући да ће, покаже ли се то тачним, чланицама Цефте пријавити грубо кршење потписаних споразума, а за сву робу за коју се испостави да је нерегуларно увезена у БиХ тражити накнадно плаћање царинских дажбина.
Осврћући се на спољнотрговински дефицит, Зиројевић га је назвао рак-раном домаће привреде.
“Ипак, захваљујући позитивним примјерима, као што је покретање производње у Рафинерији Брод, убијеђен сам да ће негативан спољнотрговински биланс БиХ сваке године бити повољнији”, нагласио је Зиројевић.
Вриједност увезене робе у БиХ у 2009. била је 12,3 милијарде КМ, а извоза око 5,5 милијарди КМ.
