Vilijam Bajter iz bankarske grupacije
Citigroup revidirao je naniže šanse da Grčka napusti zonu evra na 60 sa 90
odsto, dok je bonitetska agencija "Standard & Poor's" podigla
rejting te zemlje za čak šest stepeni na B-.
Ipak, pesimisti nisu toliko
precijenili evropske probleme, koliko su potcijenili političku volju da se
spriječi raspad evrozone, iako ta volja nije dovoljna da bi se ispravile
strukturne nepravilnosti u brojnim zemljama.
Mastrihtskim ugovorom Evropske unije
formirana je zajednička evropska valuta. Planirano je da svaka država
bude odgovorna za sopstveni budžet i ekonomsku politiku, uz pravila (često
ignorisana) koja bi ih sprečavala da nagomilaju prevelike dugove, navodi list.
Kada je formirana monetarna unija, nisu bili planirani paketi pomoći za
pojedinačne zemlje, ali je čišćenje fiskalnog nereda ipak postalo kolektivni
zadatak, a rješenje problema se još ne nazire.
Od pomoći je što je privremeni fond
za spas, kreiran da pomogne Grčkoj, Irskoj i Portugaliji, prerastao u trajni,
Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM). Takođe je dobro što se evrozona
ponovo posvetila tome da spasi "prvog grešnika", Grčku, kojoj je
odobrena dugo odlagana tranša pomoći i kojoj su ublaženi fiskalni ciljevi i
uslovi u okviru programa pomoći.
Problemi u Španiji i Italiji takođe
su pokrenuli podjelu odgovornosti i rizika u vezi sa bankama. Svega šest
mjeseci nakon što su lideri evrozone obećali da će prekinuti "začarani
krug" između banaka i država, ministri finansija odobrili su zakonski
okvir za uspostavljanje jedinstvene bankarske supervizije u monetarnoj uniji.
Kada supervizija bude pokrenuta, ESM će moći direktno da dokapitalizuje
posrnule banke.
Evrozona, takođe, uvodi još stroža
fiskalna pravila. Lideri će sljedećeg juna pregovarati o prijedlozima da države
potpišu "ugovore" koji bi ih obavezali na strukturne reforme, u
okviru kojih bi državama bila ponuđena pomoć tokom sprovođenja bolnih mjera.
Međutim, nadaleko najvažnija akcija
u 2012. bilo je obećanje predsjednika Evropske centralne banke (ECB)
Marija Dragija da će "uraditi sve što je potrebno" da spriječi raspad
evrozone. ECB je navela da je spremna da kupuje kratkoročne obveznice zemalja u
problemima u "neograničenim" količinama, pod uslovom da države
pristanu na reforme. Nakon tog poteza banke, troškovi zaduživanja Italije i
Španije značajno su pali.
Veća stabilnost u evrozoni zasigurno
će pomoći ekonomiji, ali ECB navodi da je taj blok zemalja ušao u recesiju
krajem 2012. i da će se iz nje izvući tek krajem 2013. Recesija je
najdublja u problematičnim perifernim zemljama, a nezaposlenost je u stalnom
porastu. Više od četvrtine radnika i polovine mladih je bez posla u Španiji i
Grčkoj.
U bliskoj budućnosti evrozona će
biti zasnovana više na modifikovanom Mastrihtskom ugovoru, sa strožim pravilima
i aktivnijom centralnom bankom, nego na istinskom fiskalnom federalizmu. To je
možda dovoljno da evro preživi, ali ne i da napreduje. U najboljem slučaju,
oporavak perifernih zemalja zone evra biće spor, čak i ako one pokrenu ozbiljne
reforme. U najgorem slučaju, nedostatak dugoročnog plana podstaći će tržišta da
evro gurnu nazad u ralje finansijskog pakla, zaključuje list.
Ekonomist/Frontal
