Једна од најстаријих Српкиња, Милица Јовић, прославила је 6. новембра у Лондону 105. рођендан! Честитали су јој британски краљ Чарлс и краљица Камила, што је за њу изузетна част!
Бака Милка, како је од милоште зову, рођена је у Далмацији, живјела у Македонији, потом у Србији, а онда се 1953. преселила у Енглеску са сином Драганом. Ова витална бака добила је и честитку за 100. рођендан од краљице Елизабете.
– Много сам срећна због честитке коју су ми упутили краљ Чарлс и краљица Камила. Волим краљевску породицу и за мене је част што они знају моје име – поносно каже бака Милка за Курир.
Славље уз породицу и ужичко коло
Дотјерала се за диван дан, отишла је код унука Михајла у фризерски салон да јој направи фризуру и обукла најљепшу тоалету .
– Прво смо сви отишли код сина Драгана и његове жене, ту сам заиграла и ужичко коло. Били смо и на вечери у ресторану. Лепо смо се провели, јела сам шпагете. Код куће спремам српска јела, а када изађемо негде породично, онда волим италијанска – каже Милка.
Породица као највећа радост
Има сина Драгана (83), два унука и једну унуку – Новака (52), Михајла (42) и Дани (56) – и четворо праунука, узраста четири, шест, десет и 16 година. Живи сама, али сви су у близини, тако да јој је кућа увијек пуна радости. За њену дуговјечност заслужни су, вели, много рада и српска јела, посебно кисели купус.
– Хвала богу што ми је дао здравља, пуно сам радила у задругама, копала и свашта да бих дете очувала. Била сам раздвојена од мужа Ристе девет година – прича.
Животне станице – од Македоније до Лондона
Никада није имала жељу да се врати у Србију, јер је у Лондону са мужем изградила лијеп живот, а било је и доста Срба са којима се дружила.
– У септембру сам била у Херцег Новом, у кући свог сина, три недеље. У Србији смо сви породично били када сам имала 99 година, обишли смо фамилију у Панчеву и Лесковцу, а ишла сам и Македонију на мајчин гроб. Имала сам шест месеци када је мој отац добио посао у Македонији. И мужа сам упознала тамо, био је жандарм. – додаје Милка.
Присетила се младости, љубави, али и тренутка када су Ристу заробили Нијемци у близини Куманова.
– Немци су 1941. раздвојили жене и мушкарце.- Плакала сам, нисам знала шта да радим. Пришао ми је немачки војник, видео је сузе. Показала сам прстен и некако објаснила да су одвели Ристу. Било му је жао: “Чекај ме ту!” Почело је да се смркава, појавио се и повео ме преко брда, тамо где су држали мушкарце.
– Повикао је: “Ко је овде Риста?” Нешто је рекао другом Немцу. Извели су Ристу. Војник је имао бомбоне, дао нам по једну: “Идите!” Вероватно да сам тада Ристу спасла смрти -присјећа се Милка.
Отишли су у Куманово, а наредног дана у Лесковац, гдје је живјела Ристина фамилија. Видјели су камион и немачког војника који их је пустио.
– Махао нам је, смејао се! – каже.
Лондон као нови дом
Риста је ангажован у војној стражи, а 1944. побјегао је пред партизанима за Аустрију, био је за краља.
– Провео је неко време у кампу у Италији, после у Немачкој, одакле је отишао у Енглеску као избеглица. Мени комунисти нису дозвољавали да идем. Живела сам са сином у Старчеву – истиче.
Један енглески политичар је причао с Винстоном Черчилом да ургира код Тита да се омогући женама чији су мужеви емигрирали у Енглеску да добију визу.
– Била је вест у новинама, чим сам је видела, узела сам сина, имао је девет година. Риста га је последњи пут видео као бебу. Експресно су ми дали пасоше и кренули смо у Енглеску 1953. – наводи Милка.
Живјели су на сјеверу, а кад је кренула на службу у српску цркву у Лондону, одушевила се љепотом града.
– Рекла сам: “Ристо, селимо се у Лондон!” Он је радио у фабрици, а ја као кројачица. Посао сам носила и кући. Једно време сам шила и за чувени “Диор”. Купили смо једну кућу, па другу, а потом и мали хотел. Живели смо баш лепо.- похвалила се. Риста је сахрањен у Лондону, а каже и она ће.
Витална и у 105. години
Бака Милка иначе воли да чита и рецитује, а њен унук Новак објавио је на Инстаграму снимак како без грешке говори пјесму “Ко удара тако позно”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
– Научила сам је 1930. и памтим је још. Волим да идем у набавку са унуцима, волим да пијемо капућино. Чистим, усисавам, сама се туширам. Има једна женица која дође да ми помогне, али све могу сама. Ево, баш сам малопре правила палачинке – каже бака Милка, која је ауто возила до своје 97. године.
Сада се спрема да са најмилијима прослави Светог Николу.
Фото: Приватна архива
