Danas se navršava 27 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) u kojoj je za 11 nedelja, prema nezvaničnim procenama poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.
U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni državna infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture i vojni objekti.Godišnjica NATO agresije biće obeležena nizom komemorativnih skupova u Beogradu dok će centralna državna manifestacija biti održana u Vranju, s početkom u 19.30.
Na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju, obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Prethodno će, 10.00 časova u Tašmajdanskom parku u Beogradu venac na Spomenik deci stradaloj u bombardovanju položiti ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
Na brdu Straževica u beogradskoj opštini Rakovica u 11.00 sati predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević položiće venac na spomen-obeležje “Glasnik sa Straževice”.
Počast poginulim vojnicima će odati i predstavnici Vlade Srbije, delegacije Vojske Srbije i članovi porodica poginulih.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.
Agresija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Dan ranije, predstavnici Vojske Jugoslavije (VJ) i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga vojske i policije Jugoslavije i Srbije sa Kosova i ulazak, umesto njih, međunarodnih vojnih trupa što se dogodilo 12. juna.
