Šta od veštačke inteligencije u budućnosti možemo da očekujemo i koje etičke norme moraju biti ispunjene, objasnio je prof. dr Goran Kvaščev, šef Katedre za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Istakao je da je ova tema vrlo izazovna i u žiži javnosti ovih dana.
„Veštačka inteligencija počela je da se razvija pedesetih godina prošlog veka i to je samo jedan trenutak u razvoju čovečanstva, i u tom vremenu je napredak sjajan. Na našem fakultetu se dugi niz godina bavimo ovim pitanjem i na osnovnim studijama imamo oko 20 predmeta u ovoj oblasti, koja je vrlo široka. Kao što svaka nova tehnologija donosi poboljšanje, tako dobijamo i neke izazove. Tehnologija se razvija brzo, a mi se ne prilagođavamo dovoljno brzo“, rekao je profesor Kvaščev.
Napominje da se struka bavi mogućim problemima i onim šta sve može da nam se dogodi. Da li će se nama desiti da u jednom trenutku računari postanu toliko pametni da mi nećemo moći više da komuniciramo s njima. Da li će oni donositi pogrešne odluke? Veštačka inteligencija, razvojem računarstva, dobija mogućnost da može da napravi i lažni video, što smo videli u kampanjama političara, širenjem lažnih vesti u svetu koje su uverljive.
„Složeni problemi veštačke inteligencije su prepoznavanje lica, oblika, pokreta, medicinska dijagnostika, da možete sa MRA snimka da prepoznate početak razvoja kancera, da ne morate da imate veliki broj lekara specijalista. Računar daje preliminarnu dijagnozu. Ali bez čoveka ne možete lečiti čoveka. To je pitanje etike. Da li je odluka računara prava? Čovek je uvek kriv za sve“, istakao je profesor.
Ističe da je veštačka inteligencija naučena kako da se ponaša na osnovu mnogobrojnih informacija koje mi posedujemo. Danas je imamo na svim uređajima.
„Kroz ceo model veštačke inteligencije treba da naglasimo koji problem imamo, pa da nabavimo veliku količinu podataka kako bi veštačka inteligencija naučila da se ponaša kao čovek. Treba da imamo puno slika koje su obeležene uz objašnjenje šta je na njima. Zatim se odabere algoritam i kreće se u treniranje, a za to su nam potrebni jako moćni računari, koji su umreženi sa milionima računara. Važno je pre implementacije podataka, sve informacije proveriti u aplikaciji. Ovo je princip koji važi za sve aplikacije“, istakao je prof. dr Goran Kvaščev.
Ističe da je Kanada kolevka veštačke inteligencije, a prate je Kina, Japan, SAD. Primene su ogromne u svim sferama života.
Izvor: rts.rs
Foto: Pixabay.com
