Budućnost je već tu. Kineska kompanija "Xpeng Aridge"
(donedavno: "Xpeng AeroHT"), objavila je 3. novembra da je otpočela
proizvodnju modularnih letećih automobila u svojoj novoj fabrici u
Gvangdžouu, prvom postrojenju na svetu za masovnu proizvodnju tih
mašina.
U fabrici u glavnom gradu provincije Gvangdong najpre će biti
proizvođeno pet hiljada mašina godišnje, ali se potom očekuje postepeni
rast, jer je ono projektovano za kapacitet od deset hiljada vozila. Reč
je o fabrici, odnosno, preduzeću čiji je vlasnik proizvođač električnih
automobila "Xpeng motors".
I dok neki drugi leteći automobili ili „leteći taksiji", kako su još poznati, pre liče na fotelje sa točkovima i rotorima, mini helikoptere ili minijaturne klipne avione, mašina koju "Xpenga aridge" pušta u proizvodnju je jedna vrsta većeg drona heksakoptera koji se smešta u kombi.
Prvi leteći taksi koji je ušao u masovnu proizvodnju
Ceo komplet, dakle, se sastoji od kombija futurističkog izgleda
(kopnenog modula) sa šest točkova na električni pogon i leteće kabine
ili vazdušnog modula sa motorima i rotorima.
Cela mašina je nazvana „kopneni nosač letelica" ("LAC"), a prvi put
je predstavljena javnosti na sada već čuvenom aeromitingu u gradu
Džuhaju pre godinu dana.
Dužine pet i po metara i širine dva metra, kopneni modul može da se vozi i parkira kao bilo koji drugi automobil.
Vazdušni modul, koji je dvosed, najvećim delom je izrađen od
ugljeničnih vlakana, te je kompaktan i vrlo lak. On omogućava vertikalno
poletanje i sletanje i krstarenje na visinama do pet stotina metara. Iz
kombija se istovaruje prosto pritiskom na dugme u odgovarajućoj
aplikaciji na pametnom telefonu.
Letelicom, koja ima šest motora i rotora, može da se upravlja ručno,
ali može i da se programira da sama, vođena kompjuterom, preleti zadatu
rutu. Proizvođač tvrdi da je jednostavna za upravljanje i da se njome
može ovladati nakon samo nekoliko sati učenja i vežbe.
Nalik velikom dronu, ona se oslanja na sanke, a ne na točkove. Šest
krakova koji nose električne motore i rotore mogu da se presaviju, što
omogućava smeštanje vazdušnog modula u kombi, gde se on i puni strujom.
Pogon obezbeđuju baterije čuvenog kineskog proizvođača "CATL".
Cela mašina iz dva dela u ovom trenutku košta dva miliona juana (oko
275.000 dolara), a kompanija je već primila oko 7 hiljada porudžbina,
javljaju kineski mediji.
Kuriozitet je da je "Xpeng Aridge", do otvaranja pomenute fabrike,
imao čak 1.300 zaposlenih koji rade na istraživanju i razvoju letelica,
što je u tom trenutku bilo čak 85 posto njegove ukupne radne snage.
Kompanija je nastala tako što je 2020. "Xpeng motors" u celosti otkupio
malu firmu "HT Aero", koja je osnovana 2013. i koja je radila na
konstruisanju lakih letelica sa jednim ili dva sedišta.
Štaviše, pre nekoliko dana, "Xpeng Aridge" je javnosti predstavio i
model letećeg taksija "A868", koji će takođe uskoro ući u proizvodnju –
reč je o moćnijoj, robusnijoj letelici, čiji je dolet 500 km i koja će
razvijati brzine do 360 km na sat i nositi šest putnika.
Snovi pretvoreni u realnost
Čovečanstvo je tako prešlo dug put od naučnofantastičnih maštarija i
prvog pokušaja da se stvori automobil koji može i da leti – dvokrilnog
„autoplana" američkog konstruktora Glena Kurtisa, koji je prvi put
prikazan u Njujorku davne 1917. On je imao kabinu u obliku mini
automobila i propelerski motor postavljen iza nje. Krila su mogla da se
uklone tako da vozilo može da bez problema jezdi drumovima.
Od letećih automobila, od kojih neki zaista zadržavaju automobilsku
komponentu dok drugi predstavljaju minijaturne vazduhoplove prilagođene
urbanim sredinama i nisu namenjeni za vožnju po putevima, se očekuje,
ništa manje, nego revolucija u saobraćaju.
Oni lakši i jeftiniji među njima mogu da završe posao koji avioni i
helikopteri ili uopšte ne mogu, ili mogu, ali na nerentabilan način jer
su suviše kabasti i skupi. Recimo, laki leteći taksiji mogu biti
korišteni za prebacivanje putnika od aerodroma do obližnjih železničkih
stanica, za prevoz turista od dna do vrha brda i planina, odnosno,
skijaških staza, za nadgledanje i obilazak većih njiva, plantaža i
farmi, razne vrste spasavanja i tome slično.
Izazovi pred nama
Stručnjaci tvrde da je za razvoj, sertifikaciju i uvođenje letećeg
taksija u komercijalnu upotrebu potrebno između 700 miliona i milijardu
dolara po modelu. Uprkos tome, mnogi leteći taksiji su u završnoj fazi
testiranja i već vrše probnu eksploataciju – letove od par desetina
minuta na kratkim relacijama.
Poznato je, na primer, da na relaciji Šendžen-Hong Kong već lete taksiji koji zainteresovanima tako pružaju mogućnost da skrate vreme u putu i izbegnu saobraćajne gužve na zemlji.
Dalje, samo kompanija "Xpeng aridge", iako sada razvoj usmerava na
dva osnovna modela "LAC" i "A868", ima još nekoliko drugih prototipova
različitog dizajna, od kojih je svaki obavio više hiljada letova i već
dobrano poslužio za ispitivanje različitih tehnologija (i reklamnu
promociju firme).
Ipak, još uvek predstoje brojni izazovi od kojih mnogi više nisu
tehnološki, već pre svega zakonski: treba uspostaviti tehničke i
bezbednosne standarde za same letelice, njihovo održavanje, ali i za
stanice (poznate kao „vertoporti") sa kojih će kretati i koridore kojima
će leteti, kao i kriterijume za obuku i kvalifikacije pilota. Poseban
problem je pitanje pravne odgovornosti za nesreće, pogotovo u slučaju
kada su leteće mašine potpuno robotizovane ili se njima upravlja
daljinski.
U nekim zemljama, kao što su Kina, SAD i Japan, rad na ove teme je
već u toku. U provinciji Gvandong su već doneli odgovarajuća konkretna
rešenja, ali drugde još uvek postoji puno nejasnoća i nedefinisanih
problema. Upravo zbog pravnih nedorečenosti, na Svetskoj izložbi u Osaki
ove godine leteći automobili nisu učestvovali u prevozu posetilaca kako
je bilo prvobitno planirano, već su samo povremeno vršene demonstracije
u kojima bi se letelica malo odvojila od zemlje i prešla koji metar u
vazduhu.
Potrebno je i urbano planiranje, kako bi se rešio problem buke,
odredio prostor za poletanje i sletanje tih aparata, kao i bezbedne
rute, gde bi u slučaju pada šteta po živote i imovinu stanovništva bila
minimalna. Odnosno, valja odlučiti kako da se reguliše njihovo kretanje u
blizini aerodroma i nad gusto naseljenim područjima, gde je posebno
visok rizik od eventualnih nezgoda. Jer, teškoća u vezi letećih
automobila je to što, za razliku od aviona, oni neće koristiti od
naselja fizički odvojene piste, već vertikalno poletati sa
najrazličitijih lokacija, kao što su, recimo, drumovi ili krovovi tržnih
centara i garaža.
Takođe, situaciju u gradovima će zakomplikovati to što će oni
verovatno vremenom postati masovno sredstvo transporta, odnosno, neće
biti tako retki ili specijalizovani kao helikopteri, koji u civilstvu
uglavnom služe za nadzor saobraćaja i velikih skupova, utvrđivanje štete
i medijsko izveštavanje, te nikada nisu postali rutinsko saobraćajno
sredstvo.
Još jedan problem je velika cena – "Xpeng"-ov "LAC" je jeftiniji od
helikoptera, ali i dalje prilično skup. To bi moglo da znači da će
usluga prevoza koju budu pružale kompanije koje ga eksploatišu biti van
domašaja prosečnih građana. Tako bi korišćenje letećih taksija, bar
izvesno vreme, dok se ne postigne veliki obim proizvodnje i usavrše
proizvodni procesi, moglo da bude isključiva privilegija bogatih.
Uprkos svim ovim problemima, jasno je da je u Gvangdžouu napravljen
još jedan važan korak ka ostvarenju revolucije u saobraćaju i načinu
života.
Foto: YouTube/Screenshot
Izvor: rts.rs
