Од мјешавине ражаног и бијелог брашна у односу 70 према 30 одсто пече се хљеб који је сачувао од глади српску војску за вријеме ослободилачких ратова од 1912. до 1918. Таин на турском значи сљедовање. Сваки војник је добијао по 800 грама дневно. Да се и данас може направити по старом рецепту показали су у пекари "Мркшићеви салаши" у Српском Итебеју.
"Овај хљеб је посебан зато што не садржи адитиве и конзервансе већ природно кисело тијесто које му даје свјежину и које је у ствари најважнији састојак овог хљеба. Приликом печења био је циљ добити што јачу корицу како би се дуже сачувала свјежина", каже Биљана Катић, технолог у пекари.
Идеја да се пече таин потекла је из Организације резервних војних старешина Зрењанина, који су на овај начин жељели да обиљеже 100 година Удружења, које је основано на прву годишњицу пробоја Солунског фронта. За тадашње његове чланове таин је био светиња.
„Из овога можемо да научимо много тога. Колико су наши војници били посвећени и борби за слободу и колико су цијенили све. Између осталог и хљеб. Није било само оружје и хљеб је једна врста оружја на тај начин што је давао снагу и давао је у овом случају и морал српском војнику", истиче Тања Дуловић, резервни капетан ОРВС Зрењанин.
Карактеристика таина је да се тешко квари. У музеју у Пироту чува се један печен 1912, сљедовање војника Алексе Здравковића из Пирота. Вјеровало се да први добијени таин у војсци доноси срећу, па су га многи, као и Алекса, чували као амајлију.
Извор: РТС
