Bilo je noć između 19. i 20. oktobra 1944. godine. Od tog događaja prošlo je više od 70 godina, ali Dragoljub Dragan Lazić pamtio ju je do kraja života. Pre nekoliko godina, ispričao mi je ovu priču i u sećanje na njega je objavljujem.
Tada su se vodile najkrvavije borbe za oslobođenje Beograda od nemačke okupacije, a Miladin Petrović, Draganov saborac iz Osme crnogorske brigade okačio je trobojku na najvišu zgradu tadašnje prestonice – palatu Albanija.
– U prodoru brigade preko Terazija ka Kalemegdanu isprečila se, tada najviša i najutvrđenija zgrada u bici za oslobođenje Beograda – palata “Albanija”. Neprijatelj se vrlo uporno branio i dobro utvrdio. Sa svih spratova palate, ubitačnom vatrom ka Terazijama i bočnim ulicama, sprečavao je napredovanje brigade žestokom vatrom sa ravnog krova palate zgrade – počeo je svoju priču za Dragoljub Dragan Lazić, učesnik borbi za oslobođenje Beograda.
Kako je srpska prestonica već bila dovoljno napaćena i više puta rušena, iz Štaba je postojalo jasno naređenje da se palata ne ruši artiljerijom. I tako je ostalo samo jedno – zauzeti palatu pomoću grupe iskusnih i hrabrih ratnika.
Negde u vreme priprema za ovu akciju Miladinu Petroviću, borcu 2. 4 bataljona brigade, rodom iz Nepričave kod Lajkovca, prišle su dve devojke pružajući mu paket.
– Rekle su mu: “Evo, ovo je dar omladine Beograda vama oslobodiocima grada”. Miladin je raspakovao paket i pred njim se razvila velika trobojka. Zahvalio se omladinkama i rekao da će zastavu istaći na najvišoj zgradi u Beogradu. “Na palati ‘Albanija’?”, pitale su one. “Baš na palati ‘Albanija'”, odgovorio je Miladin – sećao se Dragoljub Lazić.
I tako je Miladin, kada je sa grupom bombaša krenuo u osvajanje “Albanije”, sa sobom poneo i zastavu.
Trobojka iznad oslobođenog Beograda
Borbe su bile krvave. Vodile su se bukvalno za svaki sprat zgrade. Miladin je među prvima uspeo da izađe na krov zgrade i odmah je istakao zastavu. Tako se ona ponosno zavijorila najavljujući slobodu još okupiranom gradu.
– Dugo se nije znalo šta je bilo sa Miladinom Petrovićem. Pričalo se da je tom prilikom poginuo, ali to nije istina. Ranjen je i ja sam o njemu tih dana dok se oporavljao napisao članak za zidne novine. Brzo je preboleo rane, ali je nažalost poginuo na Sremskom frontu, 8. Decembra 1944. godine, kod sela Kaiševac, ne dočekavšI kraj rata i konačno oslobođenje – pričao je Dragoljub Lazić.
Tačno 45 godina kasnije, 19. oktobra 1989. godine, uz prisustvo boraca Osme crnogorske brigade i velikog broja Beograđana na palati “Albanija” otkrivena je spomen ploča Miladinu Petroviću u znak sećanja na njegov podvig.
O njoj, izuzev nekoliko boraca, danas niko više ne vodi računa, a osim ponekog zaljubljenika u istoriju, ove priče se niko više ni ne seća. Ali to je već priča o zaboravu i nama…
Izvor: istorijskizabavnik.rs
