„Za razliku od Tesle,“ piše biograf Majkl Burgan, „Edison je jedva išao u školu. Tesla je bio zadivljen što čovjek koji nema gotovo nikakvo formalno obrazovanje može tako nešto briljantno izmisliti“ (Imao bi drugačije mišljenje o Edisonu godinama kasnije.)
Tesla je započeo obrazovanje, s puno obećanja, ali bio je primoran da odustane nakon treće godine fakulteta, kada mu je otac preminuo, a on je ostao bez sredstava za nastaviti. Kako piše PBS, Tesla je rano pokazao svoj talent.
Zaokupljen matematikom i naukama, Tesla je imao želju da postane inženjer, ali je „neprestano potiskivan“ očevim insistiranjem da uđe u sveštenstvo. Godine 1874. Tesla je izbjegao regrutaciju u austro-ugarsku vojsku u Smiljanu. U dobi od sedamnaest godina Tesla je obolio od kolere. Njegov otac Milutin, koji je bio pravoslavni sveštenik, mu je obećao da će mu, ako preživi, omogućiti da pohađa poznatu austrijsku politehničku školu u Gracu.
Tokom njegove prve godine nikad nije propustio lekciju, dobijao je najbolje moguće ocjene, položio devet ispita (skoro duplo nego je potrebno), započeo klub srpske kulture, čak i dobio pismo preporuke od dekana na tehničkom fakultetu upućenu njegovom ocu, u kojem je pisalo: "Vaš sin je zvijezda prve klase."
Tokom njegove treće godine, Tesla je prokockao svoju naknadu i svoju školarinu, kasnije vraćajući natrag svoje prvobitne gubitke i budžet svojoj porodici. Tesla je rekao da je "porobio [svoju] strast tu i tamo," ali kasnije u SAD-u ponovo je bio poznat po igranju bilijara. Kada je došlo vrijeme ispita, Tesla je bio nepripremljen te je pitao za produženje roka za učenje, što mu nije omogućeno. Nikad nije diplomirao na univerzitetu i nije dobio ocjene za zadnji semestar.
Tokom vremena u tehničkoj školi Tesla je prvi osmislio ideju naizmjenične struje, mada još nije mogao artikulisati radni dizajn (profesor mu je rekao da bi podvig bio sličan izgradnji mašine za trajno kretanje). Riješio je inženjerski izazov nakon završetka škole i odlaska na posao u Telefonsku centralu u Budimpeštu. Tokom zaposlenja, Tesla je napravio više poboljšanja opreme Centralne stanice i tvrdio je da je usavršio repetitor ili pojačavač, koji nikad nije patentiran niti javno opisan.
Dok se šetao gradskim parkom s prijateljem, recitujući Geteovog Fausta, stoji u Teslinoj autobiografiji, prolaz ga je nadahnuo „poput bljeska munje“ i „štapom je nacrtao po pijesku dijagram koji je prikazan šest godina kasnije obraćanjem pred Američkim institutom inženjera elektrotehnike." Ovo je samo jedna od mnogih priča u kojoj Tesla, glasni čitalac i beskrajno znatiželjni autodidakt, crpi veliko znanje koje je prikupio samoobrazovanjem, piše "Open Culture".
Njegove prijave za patente – hrvatski naučnik Danko Plevnik napominje u uvodu niza eseja o Teslinom samo-školovanju – pokazuju „erudiciju naučenog čovjeka, široko znanje koje je daleko nadmašilo znanje koje bi mogao steći samo formalnim obrazovanjem“. U svojim predavanjima, člancima i govorima, Tesla pokazuje „upoznavanje sa filozofijom, istorijom nauke i mišlju vezanim za izum, metodologiju nauke, kao i drugim oblastima znanja koja nisu bila obuhvaćena predmetima koje je pohađao tokom svog školovanja."
Frontal/D.S.
