Негде иза гора и мора, тачно у подножју и на обронцима највише планине у Европи, лежи мала, бајковита, алпска земља.
Ако додам да свако помисли на њу када све замирише чоколада и сир, онда сте погодили – Швајцарска, скоро па савршена.
Земља у којој возови и људи никад не касне. Зато што се то не догађа.
Земља у којој у ресторану свако плаћа свој рачун, па и супружници.
Земља у којој супружници не знају колико њихова лепша или јача половина зарађује. Зато што је плата табу тема.
(ЕПА ЕФЕ – С.Д.Н.)
Земља у којој физичка дистанца услед пандемије није никоме тешко пала.
Земља у којој је доста хладно, а ни људи нису много топли.
Земља у којој људи тихо ходају и још тише причају. Зато што је тако културно.
Земља у којој се бициклом иде на посао. Зато што је тако еколошки прихватљиво, а не зато што се нема пара.
Земља у којој се подразумева да, ако те комшија или колега позову на роштиљ, понесеш своје месо које ћеш јести. Зато што је месо скупо.
(ЕПА ЕФЕ – А.Д.В.)
Земља у којој су викендом пензионери опремљени штаповима за планинарење и пуном планинарском опремом. Зато што је то сасвим нормално.
Земља у којој се не чека на шалтеру и не фали ти тај један папир.
Земља у којој ништа није срамота и ништа се не подразумева.
Зато што Швајцарци другачије другачије не знају.
Извор: политика
Учитељица Марија, Швајцарска
