Generacija pod pritiskom: zašto mladi širom sveta umiru češće – i šta nam to govori o vremenu u kojem živimo

Na prvi pogled, čini se da čovečanstvo nikada nije bilo zdravije. Životni vek je sve duži, smrtnost male dece drastično manja, a medicina naprednija nego ikada. Ipak, ispod tog sjajnog sloja globalnog napretka postoji drugi, mračniji — priča o mladim ljudima koji umiru „prerano“, u periodu života kada bi energija i optimizam trebalo da budu najjači.

Rezultati jedne od najvećih svetskih zdravstvenih analiza, Global Burden of Disease (GBD), otkrivaju uznemirujuću promenu: smrtnost među adolescentima i mladim odraslima raste, naročito u Severnoj Americi i Istočnoj Evropi. I to ne zbog bolesti koje medicina ne može da kontroliše, već zbog psiholoških, društvenih i ekonomskih sila koje se reflektuju direktno na mladost koja je tako postala opasno životno doba.

Statistike su jasne: današnji mladi ne umiru usled bolesti, već od onoga što bi društva trebala — i mogla — da spreče. A to su mentalni poremećaji, zloupotreba alkohola i droga, samoubistvo, nasilje i saobraćajne nesreće.

U poslednjih deset godina, smrtnost među osobama od 20 do 39 godina, u Severnoj Americi skočila je za 50%, a slični uzlazni trendovi primećuju se i u delovima Latinske Amerike i Istočne Evrope. Dok starije generacije žive duže i bolje zahvaljujući napretku medicine, mlade generacije postaju nova „rizična grupa“.

I sve to podseća na staru frazu: „Živi brzo, umri mlad i budi lep leš.“, iz Motlijevog romana Pokucaj na sva vrata (1947). Nekada simbol buntovništva, kasnije povezan s Džejmsom Dinom i romantizovan kroz američku pop kulturu, arhetip je nastao iz generacije mladih ljudi koji su se osećali pogrešno shvaćeni od strane svojih roditelja, jer su se vrednosti do kojih oni drže sukobljavale sa načelima prethodne generacije.

Oslikavajući tako američku kulturu 20. veka koja je prihvatila mladalačku bezobzirnost, posebno nakon Drugog svetskog rata, arhetip i dalje zvuči relevantano s obzirom na to da je upravo objavljena studija analizirala više od 310.000 izvora podataka prikupljenih između 1950. i 2023. godine iz 204 zemlje. A rezultati su kontradiktorni: globalna stopa mortaliteta starijih smanjila se za 67%, dok je kod mladih uzrasta 15–24 godine evidentan rast smrtnosti. I uprkos romantizaciji Motlijeve fraze njena osnovna poruka je radikalna, samodestruktivna filozofija koja danas zvuči kao upozorenje koje je postalo stvarnost.

Digitalni pritisak, ekonomska nestabilnost i krhka psiha

Današnji mladi kreću na životni put pod opterećenjem koje nijedna prethodna generacija nije imala. Odrastanje u eri društvenih mreža znači izloženost neprekidnom poređenju, socijalnoj anksioznosti, digitalnom nasilju i pritisku da se bude „uvek dostupan“.

Uz to, ekonomska nesigurnost, politička polarizacija, i povratak nasilja u svakodnevni život dodatno pojačavaju tenzije.

Na primer, istraživanje iz Španije, koje je obuhvatilo preko dva miliona hospitalizacija adolescenata između 2000. i 2021. godine, pokazalo je da se broj prijema zbog mentalnih zdravstvenih problema više nego udvostručio – posebno nakon pandemije COVID-19. Kod dečaka tinejdžera, upotreba raznih supstanci, ADHD i psihoza bili su najčešći uzroci hospitalizacije. Kod devojčica tinejdžerki, poremećaji u ishrani, anksioznost i depresija bili su češći.

Jedna srodna studija je otkrila da je broj prijema zbog adolescentske anoreksije i nervoze porastao za skoro 90% nakon 2020. godine – sa slučajevima koji su pretežno koncentrisani kod devojčica uzrasta 13-17 godina. Podaci zdravstvenog istraživanja iz 2023. godine takođe su pokazali da je polovina mladih odraslih u SAD-u uzrasta 18-24 godine prijavila simptome anksioznosti ili depresije. Pored toga, posebno istraživanje u SAD-u je takođe otkrilo da je više od jedne trećine tinejdžera prijavilo da je nedavno razmišljalo o samopovređivanju ili samoubistvu. Najalarmantniji detalj: ovi brojevi ukazuju da su zdravstveni sistemi širom sveta i dalje nedovoljno pripremljeni da prepoznaju i zaustave društvene i strukturne uzroke koji mlade guraju u rizik.

„Euforija“ kao mikrokosmos generacije

Ako postoji serija koja potvrđuje rezultate jedne od najvećih svetskih zdravstvenih studija, a da je uhvatila i duh današnje mladosti, onda je to sasvim izvesno brilijantna Euforija. HBO-ov vizuelni, emotivni i brutalni portret moderne adolescencije deluje kao dokumentarni film presvučen neonom. Serija prati grupu srednjoškolaca dok se snalaze u svetu ljubavi i prijateljstava, droge, seksa, traume i društvenih mreža.

Ru (Zendaya), glavna junakinja i pripovedačica, vodi nas kroz svet u kojem se granice između traume, prijateljstva, ljubavi i destrukcije neprestano prepliću. Ona je devojka koja se sa rehabilitacije, nakon slučajnog predoziranja, vraća direktno u zavisnost – ona ima probleme sa mentalnim zdravljem koji su različito dijagnostikovani i lečeni, ali koje ona radije rešava sopstvenim rizičnim propisivanjem ilegalnih supstanci – ne zato što želi da bude „kul“, već zato što smatra da nema bolji način da se nosi sa sobom i svetom oko sebe. „Nisam ja izgradila ovaj sistem. Niti sam ga zabrljala“, govori u uvodnom monologu, sintetizujući osećaj generacijske nemoći.

Serija je izazvala burne reakcije jer su mnogi u njoj prepoznali zastrašujuću istinu: mladi ne samo da žive u svetu punom pritisaka, već su često ostavljeni bez jasnih orijentira i realnih resursa za pomoć. Euforija je, na neki način, ogledalo — ali i upozorenje.

Svet koji mladima duguje više

Ono što dostupni podaci, pop kultura i svakodnevica zajednički otkrivaju jeste da generacija Z i mlađi milenijalci nose teret za koji nisu pripremljeni — niti im je sistem obezbedio uslove da ga lakše iznesu.

Mentalno zdravlje mladih prestalo je da bude privatna stvar pojedinaca i postalo globalni izazov koji se tiče škola, porodica, javnih politika, digitalnih platformi ekonomije.

Bez ozbiljnog ulaganja u psihološku podršku, regulaciju društvenih mreža, prevenciju zavisnosti i jačanje zajednica, čitava generacija mogla bi da odraste sa ožiljcima koji će oblikovati i njihovu starost — ukoliko je uopšte dožive.

U vremenu koje nudi više izbora nego ikad, ali i više pritisaka nego ikad, mladi pokušavaju da pronađu balans između želje za slobodom i težine realnosti. Njihova borba je tiha, često nevidljiva i, nažalost, sve češće smrtonosna. To je generacija koja pokušava da preživi svet koji nije po njoj skrojen. A ako statistike i kultura govore istinu, onda je poruka jasna: mladost više nije garant života, već često borba za opstanak.

Piše: Milica Momčilović

Izvor: naukagovori.ba