Београдска умјетница Аница Вучетић представиће се, заједно са Владимиром Перићем и његовим пројектом “Музеј детињства”, бањолучкој публици избором видео радова под називом “Дуго путовање”.
Изложба је отворена данас у 19 часова у Музеју савремене умјетности Републике Српске.
Разговарао: Дејан Вујанић
Радови Анице Вучетић реализовани су у кључу вишегодишњег интересовања за питања несвјесног, за однос унутрашњег и спољашњег свијета, за додиривање материјалног и духовног, за досезањем несагледивог простора у нама.
Умјетница за Фронтал говори о изложби, истраживању несвјесног и резултатима до којих је дошла.
Шта обухвата изложба “Дуго путовање” у Бањој Луци?
У МСУРС излажем радове настале у периоду 2001. – 2008. године То су радови који су награђивани и нашли своје место у колекцијама – “Дуго путовање” (2001.) и “Сажимање” (2006.) су власништво Музеја града Београда, “Гласник” (2005.) је добио Награду Меморијала Надежде Петровић и Награду публике 2005. године, а “Залог” (2007.), “Рез” (2008.), “Купатило” (2008.) и “Сањам” (2008.) су излагани 2008. године у Галерији Надежда Петровић у Чачку у оквиру изложбе “Рез” и та изложба је награђена Политикином наградом 2009. године.
Тако ће бањалучка публика имати прилику да види најбоље у последњих десетак година мога рада.
Пројекат “Дуго путовање” траје од 2001. године. Како је замишљен и да ли је на неки начин еволуирао?
“Дуго путовање” је рад настао 2001. године за изложбу у Музеју ”Лудвиг Форум фир Интернатионале Кунст” у Ахену (Немачка). Овај рад говори о егзистенцији и месту човека у великом свету. Један мали пливач бесконачно кружи у свом базену, супротстављен великом, звезданом небу.
У свом раду бавим се преиспитивањем унутрашњег простора и односом унутрашњег према спољашњем. Моје путовање би у наредном периоду могло бити усмерено ка спољашњем простору.
До каквог сте закључка дошли након свих ових година проучавања несвјесног?
Процес индивидуације, несвесно, снови су основа мога рада и истраживања. Простор несвесног је много шири од поља свести, у њему су садржане све информације везане за појединачну егзистенцију, породичну историју човека и колективно несвесно. Несвесно нам шаље поруке путем снова, асоцијација, омашки, интуиције… Разумевањем несвесних садржаја и уграђивањем тих сазнања у свесно функционисање постижемо баланс између та два поља и успостављамо склад на нашем “дугом путовању”.
Путовање је усмерено ка унутрашњем циљу достизања сопства (како га Јунг назива), које је наша суштина и водич и ка спољашњем циљу – остварењу наших живота и егзистенције. Сва питања и одговори су у нама.
Шта одређује унутрашње енергије људи?
Енергија која нас чини и енергија коју стварамо и одашиљемо вибрира у нама и у простору око нас. Она је део свеобухватне енергије Универзума. Кретање и набој наше унутрашње енергије највише одређују нши ментални и психички процеси – уодношавањем несвесног и свесног.
Да ли је ”несвјесно” изговор за оно што се ради ”свјесно”?
Неразумевањем деловања несвесног у односу на свест, склони смо да за неке своје поступке тражимо оправдања у деловању сила несвесног, које делује независно од свести. Одговорни смо за своје животе и у сваком тренутку смо пред неким избором и одлуком, који нам одређују “судбину”. Поновићу – сва питања и одговори су у нама.
Биографија
Аница Вучетић рођена је 1962. године у Београду. Дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних умјетности у Београду. Бави се објектима, мобилима, видео инсталацијама и амбијентима. Реализовала је преко 20 самосталних изложби. Од 1981. године учествовала је на више од 70 групних изложби у земљи и иностранству. Била је гостујући умјетник (Артист ин Ресиденце ) Музеја Лудwиг Форум фüр Интернатионале Кунст у Ахену у (Њемачка) 1999. и Фундациóн Лудwиг де Цуба у Хавани 2002, гдје је и самостално излагала. Добитник је Политикине награде за ликовну умјетност, за изложбу видео инсталације “Рез”, одржане у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” у Чачку, 2009. године
Кустос изложби Перић/Вучетић је Жана Вукичевић, а биће отворене до 21. новембра 2010. године.
