Stihovima se pesnik odužuje svojim kolegama i prijateljima. Svima koji su obogatili njegov život: mitropolitu Amfilohiju, episkopu hercegovačkom Atanasiju, Miodragu Bulatoviću, Branku Miljkoviću, Stevi Raičkoviću, Tanasiju Mladenoviću, Aci Sekuliću…, kao i rodnoj Senti koju i ne pamti, Veljem Dubokom, Lovćenu. Jedinstvenim bećkovićevskim jezikom, Matija govori o onome što nas muči, pritiska, o koroni, Evropi, Srbiji i Crnoj Gori.
Ovu, najnoviju Matijinu pesničku riznicu, kao i prethodne "100 mojih portreta" i "Mojih 80", objavila je Kompanija "Novosti". A, da li su se u njoj našli svi koji su zavredeli da budu, akademik Bećković odgovara:
Prva knjiga je bila plavih korica, druga crvenih, "Onamo namo" je bela. Jedna do druge podsećaju na trobojku?
– Treća knjiga nije bela. Više je kremasta za čitanje uz kapućino, a pošto je štampana u velikom tiražu možda će stići i u kafiće – kaže Bećković, za "Novosti".
U pesmi "Trobojka" otkrili ste da "pred oči" prizivate Crnogorca u narodnoj nošnji, kad vas neko upita koji je raspored boja na srpskoj zastavi…
BEĆKOVIĆ: To je nekad bilo. Sad kao da nemam više koga ni da prizovem. Češće kod nas možemo videti i mnogo su inspirativniji indijski sari, japanski kimono i arapske dželabije.
Čini se da je ova, najnovija zbirka gotovo autobiografska. Kako je vi doživljavate?
BEĆKOVIĆ: Što se više trudim da ne bude autobiografska bivam sumnjiviji. Kao da veličajući druge podižem kredite za sebe, pa ispada da je to kobajagi o drugima.
"Onamo namo" je i naslov poznate pesme crnogorskog kralja Nikole, za koju je mitropolit Amfilohije govorio da je jedina prava himna Crne Gore. Kako je nastala vaša pesma "Onamo namo" i zašto ste baš njome zatvorili trilogiju?
BEĆKOVIĆ: Lako je vama da pitate. Malo je što sam je napisao nego treba i da je tumačim. Lakše mi je da vam kažem da se ta pesma nalazi na 293. strani. Meni se čini da je pesma kralja Nikole OVAMO, a moja ONAMO.
U jednoj pesmi kažete da je "Gorski vijenac" uspomena na narod. Na koji narod?
BEĆKOVIĆ: Imate pravo. Morali bismo krenuti ispočetka. Koji NJegoš, čiji venac, koji narod.
Da li bi podizanje spomenika zahvalnosti Evropi, za koje se čak i svojim stihovima zalažete, bilo u duhu ovog vremena?
BEĆKOVIĆ: Ako stvarno želimo da uđemo u EU morali bismo podići spomenik Evropi, ali da oko njega ne igramo kolo nego break dance i hip-hop. Mada je jedan spomenik malo. I koliko god da podignemo veliki bio bi mali. Najbolje da Beograd preimenujemo u EVROGRAD i vizualizujemo svoj san. I umesto žala za Jugoslavijom da se radujemo Evropi.
Čemu nas je još naučila korona, osim da peremo ruke "svaki dan, sve češće i sve duže"?
BEĆKOVIĆ: Korona nas je naučila da zavolimo podrume i život u samoizolaciji. Sigurno će mnogi korona profiteri biti očajni kad korona ode, a oni ostanu da upravljaju svetom iz svojih budžaka u koje su se dobrovoljno uselili.
"Nevid 19" je, kako kažete, učinio da ljudi konačno pomisle da ima Boga i pravde na svetu. Da li se varaju?
BEĆKOVIĆ: Korona je stroga ali pravedna, jer nije ostavila bez korone nijednu tačku na planeti ka kojoj bi svi pohrlili. Ali za koronu nema privilegovanih.
U čemu greši čovek modernog doba? Šta da učinimo da ne izgubimo sebe, da se ne zametnemo?
BEĆKOVIĆ: Treba da glumimo kako ne primećujemo močugu kojom nas mlate. I da se potrudimo i s tom močugom povežemo i sprijateljimo. Na kraju krajeva život je samo igra. Ili kako kaže Šekspir – san ludaka.
Stihom ste portretisali mnoge vaše prijatelje i kolege. Koji vam od njih najviše nedostaje?
BEĆKOVIĆ: Najviše mi nedostaju oni za koje još nisam prihvatio da ih nema. Najpre oni koji su otišli iznenada i nedavno, kao mitropolit Amfilohije, za koga još ne verujem da je zauvek otišao.
Dve pesme posvetili ste Branku Miljkoviću. U jednoj kažete "posle njegove nasilne smrti", zašto? Je li ga, možda, povik "Živeo jugoslovenski mrak!" skupo koštao?
BEĆKOVIĆ: Svaka smrt je nasilna. Naročito ona u 27. godini, makar bila i prirodna.
Morački Jasnovidac
Rekao sam Amfilohiju
Kaže mi Patrijarh Irinej
Ako nadživiš Matiju
Ti ćeš i njega proglasiti za sveca
Iz vaših usta
U Božje uši
Vaša Svetosti
Ali Bog je odlučio
Da ja nadživim Amfilohija
Pa sam ja njega
Već na sahrani
Proglasio za sveca
Moračkog Jasnovidca
* * * * * * *
Mojkovačka bitka
Srpska vojska je već bila minula
A Crnogorska je zaludu ginula
U besmislenom boju za drugoga
A da je istina ijedno od toga
Stajala bi iznad Boja kosovskoga
* * * * * * *
Dva pitanja
U veljedubokom mraku i bespuću
Na dva pitanja sam brzo naleteo
Da li smeš sam izići pred kuću
I koga si se najviše uželeo
Na prvo pitanje bih redovno slagao
Da smem i da se ne bojim ničega
Na drugo pitanje bih ime izbegao
I zaplakao se misleći na njega
* * * * * * *
Netaknuta
Od nje u zemlji nije raspadnuta
Tek neka koščica i lobanja šuplja
Ali u meni živi netaknuta
Od celog sveta važnija i skuplja
Podsetili ste u jednoj pesmi na "jagnjeće glave". Da li je prošlo to vreme?
BEĆKOVIĆ: Kako bi se živelo bez jagnjadi i jagnjetine. Ali sad se jagnjeće glavudže stavljaju u blender u okviru detoks programa. A bilderi ih piju kao proteinski šejk.
Poznato je da je za pesnika važna provokacija. Šta vas provocira u neknjiževnoj stvarnosti?
BEĆKOVIĆ: Svaki novi dan je provokacija krcata iznenađenjima. Radoznalo pratim kako se nadmudruju i u kom odnosu se kreću glupost, laž i prevara. I ko će koga izdominirati.
Kada ćete ponovo u Crnu Goru, kako vidite njenu budućnost i dokle ćemo da se ćeramo?
BEĆKOVIĆ: Ove odgovore vam pišem u avionu. Vraćam se iz manastira Stanjevići kod Budve u kojem je NJegoš pisao "Luču mikrokozmu", a mitropolit mu je zaveštao biblioteku od 25.000 knjiga, svoju jedinu imovinu. Tu bi trebalo da bude novootvoreni, veliki naučni i kulturni centar jer je manastir Stanjevići i bio kulturna prestonica Crne Gore. Za budućnost Crne Gore su najzabrinutiji oni koji su na njen račun živeli i još ne znaju gde bi preleteli, kao kad se prelazi iz firme u firmu. Sad je drugo poluvreme kad ćerani ćeraju one koji su njih ćerali.
Kako reagujete na to kada vam kažu da ste jedan od najvećih srpskih živih pesnika?
BEĆKOVIĆ: Kad čujem najveći, ne zanima me dalje je li živ ili mrtav, da li je pesnik ili kuvar.
Šta je, po vašem mišljenju, vredno življenja?
BEĆKOVIĆ: Ko se ne bi radovao nepreglednom izboru neviđenih nesporazuma.
NACIJA, JEZIK, CRKVA
U javnosti se nedavno povela polemika oko objavljivanja 21. toma Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika u izdanju SANU. Kako ste vi primili tu vest?
BEĆKOVIĆ: Nisu me nikad interesovali oni koji su menjali ime u 21. godini života, a još manje oni koji menjaju i ime i naciju i jezik i crkvu u 21. veku.
DRAGOVIĆEVE ILUSTRACIJE
Pesničke knjige "100 mojih portreta", "Mojih 80 – Portreti" i "Onamo namo. Portreti i pesme" sadrže po još jednu zbirku. Jedinstvene likovne kolekcije sastavio je slikar Predrag Dragović koji ih je ilustrovao. Dragović i Bećković sarađuju godinama. Kada je izašla pesma Matije Bećkovića "Priča o Svetom Savi", Dragović je napravio pesmu grafiku u 99 otisaka. Zajedno su je potpisali, podelili su tiraž i otiske poklanjali prijateljima. Naredna pesma grafika koja je izvedena sa Matijinim rukopisom, u dubokoj štampi, u tehnici bakropisa, bila je pesma "Bogorodica Trojeručica". Umetnik je nastavio da eksperimentiše sa Matijinom poezijom. Inspirisan poemom "Kostići" naslikao je oko sto slika malog formata na papiru…
Izvor: novosti.rs
