Dejana je diplomirala i magistrirala iz
područja elektronike i telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu
Univerziteta u Banjoj Luci. Prije nego što je započela doktorat na KU Leuven,
radila je u IT industriji u BiH, kao Data Scientist i Sistem Inženjer.
FRONTAL: Diplomirali ste elektroniku i telekomunikacije na Elektrotehničkom fakultetu
Univerziteta u Banjoj Luci, a trenutno ste na doktoratu/PhD studijama u KU
Leuven u Belgiji. Možete li nam reći za početak zašto ste za životni poziv
izabrali elektroniku i telekomunikacije?
UGRENOVIĆ: U
osnovnoj školi sam zavoljela fiziku i matematiku i učestvovala sam na raznim
takmičenjima iz fizike. Prirodan put mi je bio upis u Elektrotehničku školu,
potom Elektrotehnički fakultet, gdje sam i odabrala studijski program Elektronika
i telekomunikacije. Nakon što sam završila prvi ciklus studija, počela sam da
radim u IT industriji, tako da sam se postepeno preusmjerila sa oblasti
elektronike i telekomunikacija na informacione tehnologije i računarske nauke
čime se i sada bavim.
FRONTAL:
Prije nego što ste započeli doktorat u Belgiji radili ste u IT industriji kao
Data Scientist i Sistem Inženjer. Koliko Vam je značilo to iskustvo i smatrate
li da je nejednak udio učešća žena u IT industriji u poređenju s muškarcima?
UGRENOVIĆ: Po završetku prvog ciklusa počela sam da
radim u IT kompaniji Bravo Systems u Banjoj Luci i u toj kompaniji sam radila
sedam godina nakon čega sam upisala doktorat. Smatram da mi je to iskustvo donijelo
mnoga znanja, te da nas praktični rad jača u pogledu samostalnosti – kako u
pogledu učenja novih stvari i rješavanja različitih problema i izazova, tako i
u pogledu snalaženja u nepredviđenim situacijama.
Što se tiče
odnosa žena i muškaraca u IT industriji, taj odnos jeste nejednak, ali je
vidljiv porast broja žena u odnosu na prethodne godine. Ipak smatram da taj
broj treba prirodno da raste, bez mnogo forsiranja, jer svako zapravo treba da
se bavi onim što ga najviše zanima i privlači.
FRONTAL: Vi
ste dobitnik stipendije Marie Sklodowska-Curie EU za SAS projekat (Sigurni
autonomni sistemi). Reci nam nešto više o sigurnim autonomnim sistemima, koji
su to najveći izazovi u Vašoj profesiji i na kojim projektima trenutno radite?
UGRENOVIĆ: Da,
ja sam dobitnik Marie Sklodowska-Curie EU stipendije i moje istraživanje je
finansirano od strane EU Horizon 2020 programa (812.788). Na ovom sajtu se može
naći više informacija o SAS projektu: http://etn-sas.eu/
Jedan od
najvažnijih aspekata prilikom razvoja autonomnih sistema je da prilikom rada
sistema ne dođe do akcija koje mogu dovesti do gubitka ljudskih života. To se
pokušava
postići raznim metodama, pri čemu se različiti aspekti sistema (hardver,
softver, komunikacija između sistema, komunikacija između komponenti unutar
sistema i slično) analiziraju i razvijaju tako da budu što pouzdaniji. Primjer takvog
sistema je autonomno vozilo (vozilo bez vozača), gdje algoritmi na bazi
mašinskog učenja obavljaju različite funkcije (npr. detekcija i prepoznavanje
saobraćajnih znakova, pješaka, automobila i ostalih objekata). Moj glavni cilj
je da povećam pouzdanost u odlukama takvih algoritama. Trenutni fokus mog
istraživanja je razvoj novog algoritma koji detektuje pojavu objekta nepoznate
klase na ulazu klasifikatora.
FRONTAL: Možete li napraviti neku paralelu između BiH i Belgije kada je
u pitanju IT industrija, ali i obrazovanje, nauka i tehnologija?
UGRENOVIĆ: Što se tiče IT industrije, smatram da postoji
mnogo kompanija u BiH koje su bogate talentovanim ljudima i mogu da pruže odlične uslove, tako da se u tom
pogledu ne zaostaje. Što se tiče obrazovanja, prvi i drugi ciklus sam završila
na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci i takođe tvrdim da se
naši inženjeri po znanju mogu mjeriti sa inženjerima bilo kojeg univerziteta.
Razliku
između BiH i Belgije najviše primjećujem u povezanosti industrije i akademije. Kompanije
u Belgiji dosta novca ulažu u naučno-istraživački rad u okviru univerziteta. To
se često ostvaruje kroz istraživačke projekte na kojima se zapošljavaju
studenti III ciklusa. Ti studenti dobijaju platu i mogućnost da se potpuno
posvete istraživanju kroz rad na nekom od takvih projekata. Takođe, postoje i grantovi od
strane vlade ili EU fondova i u skoro svim slučajevima, pored univerziteta, i u
takvim projektima su uključene i kompanije. Jedan od primjera je EU projekt SAS
na kojem ja radim, koji između ostalog obuhvata i kompanije kao što su Bosch,
Airbus, Jaguar Land Rover i slično.
FRONTAL: Šta biste poručili studentima i mladim ljudima u BiH?
UGRENOVIĆ: Kroz
odrastanje u BiH nažalost sam dosta puta čula šta se to sve ne može. Dosta toga
zaista jeste daleko teže ostvariti u BiH nego u drugim zemljama, ali zato smatram
da mnogo više pažnje, a i medijskog prostora, treba posvetiti otvorenim
mogućnostima, jer ipak ih ima dosta. Uvjerila sam se da imamo kvalitetan kadar i
inteligentne i obrazovane ljude koji mogu da ostvare briljantne rezultate.
Takođe, i ja sam imala uspješnu karijeru u BiH, prije nego što sam otišla u
Belgiju u cilju sticanja nekog drugačijeg iskustva.
Svakako preporučujem
studentima pri kraju prvog ciklusa da razmotre Erasmus program. Taj program
omogućuje stipendije koje pokrivaju troškove života, stanovanja i studiranja u
nekoliko zemalja tokom drugog ciklusa i definitivno su nešto što je zanimljivo
probati na početku karijere.
Autor: Danka Savić
