Привилегија је разговарати са Новаком Ђоковићем, а разговарати с њим у тренутку када послије 18 година савршеног понашања први пут дјелује као врхунски жонглер који је бацио лопте у ваздух а да није сигуран да их све ухватити јесте и привилегија и одговорност.
Како сте? Има она изрека да све прође и да ће се све једном звати јуче. Је ли прошло?
Па и јесте и није. Хвала на питању. Осећам се боље него што је то био случај док сам боравио у Аустралији. Живот иде даље, имам двоје деце и имам много тога и ван тениса што ме радује и чему је потребна моја пуна пажња, али исто тако и дан-данас доживљавам чудан осећај који нисам имао раније, због свих минулих дешавања у последњих месец дана.
Шта мислите, једног дана када завршите каријеру, да ли ћете Аустралију памтити по лепом, да ли ћете Мелбурн памтити као место где сте први пут освојили гренд слем и играли онај чувени, епски дуел са Надалом, можда и најдужи меч у историји финала гренд слема, или по ружном, по овоме што Вам се сада десило?
Увек ћу га се сећати по лепим стварима, јер сам ипак много незаборавних професионално тениских, а и личних лепих момената доживео у тој земљи. И независно од овога што се догодило, ја немам ништа против народа Аустралије. Напротив. Имам јако лепу конекцију са љубитељима тениса и спорта, и уопште са народом у Аустралији; сами резултати су просто доказ како се осећам сваки пут када одем у Аустралију. Наравно да је све ово што се издогађало било потпуно неочекивано. И наравно да је то тешко заборавити, али ја просто желим да се вратим у Аустралију у будућности, желим да поново играм на Род Лејвер арени, која је уједно и мој најуспешнији терен у каријери. Дакле, ако се не осећам добро на одређеном месту, просто је немогуће да постижем резултате какве сам у прошлости бележио у Аустралији.
Погледајте комплетан интервју:
Извор: rts.rs
