Филм образован у сегменту да нам се објашњава како је анаморфозис, илити анаморфоза србизирано, поступак још из ренесансе, када слика из промјењене перспективе, има сасвим другачији облик. А такође и значење.
Ово је да дугогодишњи директор фотографије, коначно добије оскара или неку другу награду. Може се пришлепати и сценограф.
Потпуно нелогична ствар јесте, што се није вратио до комбија из којег је изашао серијски убица, а он провалио да га слиједи. Чак му је и лице видио.
Мени до краја филма није остало јасно, да ли је опсесивно компулзивни детектив, који увијек брише катедру када сједне за њу, и реда ствари под конац – тај који је убио дјевојку по имену Кристал, и то све свалио на ујка Едија. Како је већ име серијском убици из његовог прошлог случаја. Тада је полиција при упаду убила човјека који је био осумњичен, и истрага је завршена.
Стога, мора се рећи да је позитивно у овом филму, што нема претјераног разјашњавања, какво се увијек намеће у америчком филму.
(Редитељ и писац: Хенри Милер; Писац: Том Филен)
