Атина и Скопље су као никада до сада “зацементирали” своје позиције – Грчка је спремна да не блокира одлуку о почетку датума за преговоре за пуноправно чланство Скопља у ЕУ уколико Скопље прихвати назив – “Република Сјеверна Македонија” или “Република Горња Македонија” и имплементира све елементе у вези са тим.
Приредио: Ванчо Бојков
Македонија се залаже за двојну формулу, односно уставно име за међународну употребу, а друго име у билатералној комуникацији са Грчком…
Македонски политичари са великом забринутошћу прате развој догађаја у преговорима с Грчком у вези са именом своје државе, који добијају драматичне размјере.
Скопски медији упозоравају да су Атина и Скопље, као никада до сада, зацементирали своје позиције, због чега се у недостатку званичних информација наводе различити сценарији и предвиђања, према којима је евентуални помак са мртве тачке могућ тек кроз неколико година.
Македонска влада ће данас одржати консултације са македонским преговарачем у спору са Грчком – Зораном Јолевским, чиме постаје јасно да је пропао сусрет посредника УН у спору Метјуа Нимица са преговарачима. Предвиђено је да састанак буде одржан између 16. и 20. новембра.
Атина је, према изворима из македонске владе, понудила ред потеза за затварање питања у вези са именом.
Према грчком сценарију, Нимиц би у децембру објавио да су обје стране сагласне да ново име у свеукупној употреби буде Република Сјеверна Македонија или Република Горња Македонија, да Грчка на Савјету Европе, 7. децембра, неће блокирати одлуку о старту почетка датума за преговоре за пуноправно чланство Скопља у ЕУ.
Према грчком сценарију, Нимиц би у децембру објавио да су обје стране сагласне да ново име у свеукупној употреби буде Република Сјеверна Македонија или Република Горња Македонија, да Грчка на Савјету Европе, 7. децембра, неће блокирати одлуку о старту почетка датума за преговоре за пуноправно чланство Скопља у ЕУ.
Предвиђа се да договор о свим питањима постигне у јануару и фебруару наредне године и да све то буде потврђено Резолуцијом Савјета безбједности УН.
Према истим изворима, Македонија би могла да отпочне са приступним преговорима након што се договори о свим елементима које власти у Скопљу претходно морају да имплементирају, без обзира да ли референдумом или промјеном Устава.
Грчка захтјева да постоји одлука о географској одредници која стоји испред ријечи Македонија – Република Сјеверна Македонија и то би било име “erga omnes”, односно име за свеукупну употребу.
Грчка тражи да се уставно име користи само у неформалној комуникацији између грађана, а да се у свим званичним приликама, у Македонији и у иностранству користи нове име
Према изворима из владе, на које се позивају скопски медији, Грчка тражи да се уставно име користи само у неформалној комуникацији између грађана, а да се у свим званичним приликама, у Македонији и у иностранству користи нове име. Сви документи – меморанднуми, писма, споразуми, личне карте и слично треба да садрже ново име.
Македонија би требало да се усагласи са свих 126 земља које су признале уставно – да сада прихвате ново име.
Атина инсистира и да се грчки топоними не могу мијењати словенским ријечима, на примјер Тесалоники, а никако Солун. За Атину је неприхватљива и садашња употреба имена “Македонија” у комерцијалне циљеве и траже да се међународни код “МК” – промијени.
Македонија се, пак, залаже за двојну формулу, односно уставно име за међународну употребу, а друго име у билатералној комуникацији са Грчком.
Македонија се, пак, залаже за двојну формулу, односно уставно име за међународну употребу, а друго име у билатералној комуникацији са Грчком.
Премијер Никола Груевски ће о евроатлантском путу Македоније данас у Софији разговарати са бугарским колегом Бојком Борисовим.
Скопски дневник “Вечер” тврди да ће преговори између Скопља и Атине бити замрзнути до одлуке Међународоног суда УН у Хагу.
“Током посљедњих 14 година ниједан грчки приједлог није био толико понижавајући као овај. Није ријеч о преговорима, нити о ултиматуму, већ о добровољном одрицању од македонског језика и нације. Македонија нема другог избора и треба да сачека одлуку суда у Хагу”, пише “Вечер”.
Свјетски македонски конгрес (СМК) запријетио је да ће организовати низ протеста против идеје о промјени имена Македонија.
“Позивамо све Македонце, Албанце, Турке, Србе, Роме.. и све остале пријатеље Македоније и Македонаца да се укључе активно у догађаје који се организују у заштити државног имена”, изјавио је лидер СМК Тодор Петров.
“Позивамо све Македонце, Албанце, Турке, Србе, Роме.. и све остале пријатеље Македоније и Македонаца да се укључе активно у догађаје који се организују у заштити државног имена”, изјавио је лидер СМК Тодор Петров.
Опозициони Социјалеморкратски савез Македоније (СДСМ) затражио је од премијера Николе Груевског да преузме улогу личности која ће преговарати о имену са Грчком, будући да је све извјесније да 7. децембра Македонија неће добити датум за почетак преговора са ЕУ.
И посланик и почасник предсједник Либералне партије Стојан Андов упозорио је да ће због нејасних ставова македонског државног руководства Македонија у децембру “доживјети још један Букурешт”.
Грчка је, наиме, на самиту НАТО-а у Букурешту, априла прошле године, због неријешеног проблема у вези са именом уложила вето на пријем Скопља у Алијансу.
За разлику од домаћих политичара, странци су флексибилнији. Британски амбасадор у Скопљу Ендри Ки у интервјуу за радио “Слободна Европа” рекао је да верује да сада постоји могућност нове динамике по питању имена.
“Надам се да ће се таква позивитна и нова динамика одразити у преговорима уз посредовање Нимица и да ће то омогућити бржи напредак”, нагласио је Ки.
Према његовим ријечима, “атмосфера је позитивна и двије стране су ближе рјешењу”.
Оптимиста је и њемачки амбасадор у Македонији Урлике Кноц, која вјерује да Македонија и Грчка могу бити пријатељи и да могу пронаћи компромисно рјешење, за шта је потреба политичка воља и поштовање става друге стране.
Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља.
Кључни грчки аргумент је да коришћење имена “Македонија” представља “безбједносну пријетњу”, јер Грци тако називају своју сјеверну област.
Преговори о изналажењу рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.
УН су ради рјешавања проблема именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.
Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив “Сјеверна Македонија”, а раније су као најчешћа имена помињана “Република Горња Македонија”, “Нова Република Македонија” и “Република Македонија – Скопље”.
Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.
Македонију је под уставним именом признало више од 126 земаља свијета, међу којима су САД, Русија, Кина и неке западноевропске земље.
Све републике бивше Југославије, а сада државе, Македонију су признале под њеним уставним именом.
