Извођењем натуралистичке рагикомедије „Драма о Мирјани и овима око ње“ у Брчком су у четвртак увече почели 27. Сусрети позоришта БиХ, једна од најпрестижнијих манифестација ове врсте на простору бивше Југославије.
Представа „Драма о Мирјани и овима око ње“ је играна по тексту младог хрватског аутора Ивора Мартинића, апсолвента драматургије на Академији драмских умјетности у Загребу, а постављена је на сцени „Бојан Ступица“ у Југословенском драмском позоришту, уз језичку адаптацију поставила једнако млада редитељка Ива Милошевић.
Репертоар “Сусрета” чини пет селектираних остварења бх. позоришне продукције у БиХ настале послије 26. сусрета, двије представе из Загреба и поменута из Београда, а селектиран је по текстовима савремених драмских писаца који стварају на неком од језика три конститутивна народа у БиХ.
„Поред тих стандардних одредница, ове године смо естетски конципирали главни програм с представама рађеним на глобализацијским изазовима драмског текста који се бави „малим човјеком“ у времену транзиције и технолошки диктиране брзине, његовим несналажењем које често води у губитак идентитет и бесперспективност“, рекао је селектор и умјетнички директор Сусрета, проф. др Срђан Вукадиновић из Тузле.
А управо ту причу понудио је ансамбл ЈДП у „Драми о Мирјани и овима око ње“ која је прве фестивалске вечери потврдила све јачу потребу публике за позориштем које говори о стварности, ма колико она била туробна и тешка.
Мирјана (Мирјана Карановић) је мајка тинејџерке, кћерка болесне мајке, разведена је и има потенцијалног дечка, али и шефа коме је љубавница.
Има живот без живота који пролази поред ње док се она и “ови око ње” у покушајима побуне само копрцају, свако на свој начин, а потпуно свјесни да “то није то” и да се оно што је било живот и стварни и могући, неће никада вратити.
Редитељско рјешење по коме глумци на сцену увијек улазе и излазе само пењући се преко прозора и олука, додатно подвлачи туробну транзицијску садашњост у којој нема врата ни за “тамо ни овамо” па у том обручу мали, а нарочито млади људи, губе илузије и осјећају се промашеним и психолошки изманипулисаним унутар породице која је само метафора укупних друштвених односа.
Уз заиста фантастичну Карановићеву која је свакако прво име осмочланог врло уједначеног ансамбла, одличном креацијом тинејџерке издвојила се и млада Јелена Петровић (кћерка Вероника), те Цвијета Месић (Анкица) за експлозију енергије пренесене и на публику кроз аплауз на отвореној сцени у тренутку када као директорова жена коначно скупи храброст и аргументе да озбиљно уплаши супруга коме се кроз живот годинама потпуно покоравала.
“Драму о Мирјани” је натуралистички огољена фактографска прича, а без обзира што знам да нисам хероина за неко дјело већ само глумица, у почетку ми није било баш свеједно што играм лик с мојим именом. Али, брзо сам у себи препознала Мирјану Ивора Маринића и све више сам уверена да бих, да не поседујем таленат који ми је обезбедио улогу глумца, била та Мирјана јер смо врло сличне. А без обзира на све тегобе кроз које и у овом времену транзиције пролази, мали човек ће као и увек сигурно опстати”, изјавила је након представе у Брчком Мирјана Карановић.
Брчаци су у буквално затрпаном Дому културе дуготрајним аплаузом испратили ансамбл ЈДП, а Сусрети су настављени синоћ Кишовом “Гробницом за Бориса Давидовича” коју је у Позоришту Приједор режирао Градимир Гојер.
“Сусрети позоришта у нашем граду су сваке године највећи културни празник, а по оцјенама људи који разумију и живе позориште, ово је и једна од најцјењенијих манифестација овакве врсте у земљама региона. Актерима свих представа желим успјешан наступ и оно што је њима, убијеђен сам најважније – ваше громке и искрене аплаузе зато што се уживали у њиховим креацијама”, рекао је отварајући Сусрете непосредно пред почетак прве представе, градоначелник Брчког Драган Пајић.
Фото: Милан Драгичевић, еБрчко.нет
