На први поглед ништа не обећава, осим да ће бити још једна ижвакотина на рачун генетске модулације коју узрокује изложеност радиоакивном зрачењу.
Ипак, временом га неке ствари лагано издвајају, међу најјезовитије које сам погледао у посљедњем налету из којих читате ова писанија.
Овдје је особито добро то убиство мајке, која је све чинила за дијете, односно за своју сестру. Забија шрафцигер (познат и као одвијач) у ногу човјеку који држи пиштољ, што је карактеристично за овакве филмове.
Али није да је се он онда окрене и опуца у главу лику који је лијеп, те надасве позитиван и има дијете које је такође ту у соби. За којег је, пошто је пиштољ био уперен у бебећу главу, пустила издеформисаном мутанту да јој сиса млијеко.
Још боље је натуралистичко поигравање, када она политички коректно оживи у рукама обрадованог мужа, али само да би умрла и то врло просто и стално.
Мисли се, неће васкрсавати.
А васкрсење, особито негативаца, опште је мјесто америчке хорор и трилер индустрије.
И углавном је то, изузимајући да их више од половина преживи, и то углавном млађе генерације, оно што је ваљано у овом СФ-хорору. Осим тога, маса ствари је у овоме немогуће, и не могу схватити да су неки људи толико отишли изван разума, када могу себи допустити вишемилионска улагања, а да им је основна теза тако увредљива по разум, да се човјеку од тога приповраћа.
Као прво, мјесту атомских тестова у Њу Мексику нема теорије да се приступи, поготово без адекватног објашњења. Присуство ових радиоактивним утицајем издеформисаних људи се објашњава онако, како би могли сами утврдити.
Ако вам се гледа овај филм.
(Редитељ и писац: Александер Ејџа; Писац: Грегор Левасер)
