Досадна матрица из времена при крају Хладног рата, у којој је украдена нуклеарка замијењена проневјереном. Поремећени руководилац у КГБ-у, а ко би други, шаље тајног агента са нуклеарном главом у Енглеску…
Тамо се он настањује унутар америчке војне базе, и убрзо му шаљу женску која је специјалиста за направе које цијепају атоме. Њих двоје ипак, чисто за љубитеље шпијуна, ухода, и других полуљуди, конзумирају брак који им је параван за заједнички боравак у Великој Британији. Након секса, развије се у њима неки људски однос, и он када је убије, успије само чути како му каже – немој сат…
Наиме, она је наштимала сат тако да се атомска активира истог тренутка када притисне дугме, што је судбина коју му је намијенила да је није убио. И тако, само захваљујући глупој свирепости и неповјерењу психопате из СССР, ванредно добар тајни агент застаје и не активира направу. Што је довољно да упадну спасиоци, које предводи матори агент који традиционално не поштује правила.
И још једном, дан је спашен захваљујући небирократским херојчинама, и погани Руси нијесу успјели у својој накани да за експлозију окриве САД и подрију темеље сјеверноатланске војне задруге, познате и као НАТО.
Филм представља живот руског тајног агента, сликајући га потезима којим се обично представљају серијске убице. Немамо баш осјећај да је он Џемс Бонд, више да је дијете са тешким дјетињством, које је способно за убилачке ствари.
Ипак, мајку му, он је Рус. А Руси су наши зли непријатељи.
(Редитељ: Џон Мекензи; Писци: Џорџ Акселрод, Ричард Буриџ, Фредрик Форсајт)
