Самурајски вестерн који је извршио огроман утицај на праве филмове са дивљег Запада. Када је потиснуо Холивуд у продаји аутомобила, Јапану је остало само да још направи искорак у кинематографију.
Детаљисана акција, и разум који се настојао уметнути у сваку пору филма. У циљу да што мање наличи на акционе блокбастере данашњице који граниче са СФ-ом. Студиозно режиран, са огромним упливом музике, која је сасвим добро уклопљена у ритам приче.
Идеализовани лик самураја који је остао без господара и сигурне плате. У градићу налази шупка-помагача, својственог оваквим причама. Из кафанице-ресторанчића он тактизира између двије сукобљене стране, које се боре за превласт над територијама. Мало је код једних, мало код других; а све заврши њиховим обостраним уништењем. При том, кафеџија који га је у почетку молио да оде, схвата да је он груб само споља… Ма, Николетина Бурсаћ.
Појава револвера у рукама злобног човјека (који га из њедара вади као сломљену руку) указује на самурајску судбину Краљевића Марка. Који се са овог свијета повукао са појавом ватреног оружја: јер сад и најгора шуша може убити највећег јунака.
(Редитељ: Акира Куросава; Улоге: Тоширо Мифуне, Тацуја Накадаи, Јоко Цукаса)
