Такеши Китано је јапански Клинт Иствуд. Режира, пише и глуми. На овом узорку, много боље од колеге.
Затоичи је слијепи чича, који скрива катану у штапу. Инвалидност му, наравно, уопште не смета при употреби мача. Долази у мјесто, гдје сељаке Куросавински тлаче завађене мафије. Ту сакупља помагаче, као да прави римејк Јоџимбу. Омаж свакако.
Продавачица поврћа, њен сестрић коцкар, и 2 гејше. Које су у роду, и од којих је 1 мушко. Дјеца Наруто фамилије, коју су разбојници побили. (Отуд ваљда име оном цртићу са марисаном) Да би преживјели, брат се прерушавао у женско. Поодрасли, крећу у неселективну освету.
Паралелно прича о Хаторију Геносукеу. Младом самурају, који се најми у ронина локалног спахије. Има болесну жену, и комплексе из прошлости. И прије краја сви знамо, да Затоичи само хини ћоравост, да би спознао свијет из угла Филипа Вишњића.
Истински оригиналне и успјеле, јесу ритмичне сцене пољских и других радова; секвенцијално синхронизоване с неком амбијентално-излуђујућом музиком. То резултира у рејв степовању, као светковини обнове, намјесто одјавне шпице.
Зато је тешко помислити, да је исти човјек снимио Брата.
(Редитељ: Такеши Китано; Улоге: Такеши Китано, Таданобу Асано, Мичијо Окусу)
