Елаборација канабис сативе, у црначкој комедији. Фантастичну мотивацију, налази у постхумној алхемијској могућности.
Пушењем вутре израсле у саксији, гдје је улогу хумуса играо пепео мртвог пријатеља, дозове му се дух. Два другара уз његову помоћ, одговарају на сва питања у тесту. Уписују Харвард, који настоји испунити расне квоте.
Надаље весела причица, пуна изругивања на малу количину образованих црнаца. И на разлоге томе. Уз расизам (на жуће и бјелчуге) у границама прихватљивости. Као на главним особинама Афромериканаца, инсистира се на псовању, сељачкој домишљатости, сексуалној отворености, те хромозомски инспирисаној склоности ка весељу.
Полицајац у кампусу им украде биљку. Тајну успјеха. Почну експериментисати са лешевима америчких предсједника, како би направили компензацију. Попут свих колеџ-комедија, проналазе начин да и без траве да положе испите.
Довољна илустрација остатка је да је артефакт Бенџамина Френклина, проглашен првом америчком лулом за пушење марихуане. Пошто нико не вјерује, њихов дух из џоје доводи Бенџу да посвједочи лично.
Накашљаћете се од смијеха.
(Редитељ: Џеси Дилан; Улоге: Оба Бабатунде, Мајк Епс, Фред Вилард)
