Ниска вриједност америчког долара подржава раст цијене злата констано већ девет година.
Губитак повјерења у ову валуту у посљедњој деценији фаворизовао је тржиште роба у глобалу, као супституте за валуте. Према прогнозама за 2010. годину просјечна цијена унце злата кретаће се око 1.290 $ и биће највише подржана јаком потражњом за металима, као заштитом од велике волатилности на девизним тржиштима.
Просјечна цијена унце злата током 2009. године износила је 974 $. Остали племенити метали забиљежили су такође значајан раст у прошлој години-сребро 50%, платина 58% и паладијум 119%.
На Лондоској Берзи метала добитник године био је бакар са растом од 140%, док је на Шангајској берзи достигао раст од чак 151%. Одмах иза бакра налази се цинк са годишњим растом од 111% и алуминијум са 46%.
Губитак титуле “чувара вриједности”?
Раст америчког долара у првој половини прошле године добрим дијелом био је резултат стратегије инвеститора који су због рецеције избјегавали ризичнија улагања и по неписаном правилу куповали ову валуту као ‘чувара вриједности’.
Ипак, аргументи за дугорочни пад вриједности су трговински и буџетски дефицит у САД и јако висока задуженост ове земље.
Цијена барела сирове нафте за фебруарску испоруку јуче је достигла петнаестомјесечни максимум од око 83 $ на Њујоршкој берзи. Овоседмично трговање ипак је затворио са цијеном око 82 $, након што су знакови заоштравања монетерне политике у Кини, изазавали забринутост за потражњу из ове земље.
Нагађа се да би цијена ове сировина могла додатно пасти током наредне седмице јер ће америчке залихе поново показати раст на седмичној основи.
АУРЕУС тим за Фронтал.РС
