Савјет за опште образовање у Црној Гори је 21. јуна усвојио Граматику црногорског језика, хрватских аутора Јосипа Силића и Ива Прањковића, те млађаног подгоричког индивидуума и језичког  егзибиционисте Аднана Чиргића.

Против усвајања Граматике биле су професорица књижевности Божена Јелушић и лингвисткиња Славица Перовић, које су оштро критиковале поједина рјешења у тексту, док је Снежана Ђурковић била уздржана.

Професорица Јелушић је оцијенила да “овлашним прегледом” Граматике “постаје јасно до које је мјере “се језик настоји приказати” као “архаичан и нестандардан” у 21. вијеку.

“Од новоуведеног имперфекта потенцијала – хоћах виђети, до ријечи попут брождити, здизати, шњегови, ожљеда, симиџија, кожушина, шутка. Умјесто да се аутори савремене граматике позабаве кључним питањима које намећу нове технологије дигиталног доба, особито у земљи која има веома низак ниво ученичких постигнућа на Пиза тестирањима, ми се понашамо као да они само “издижу стада на катуне гдје хоћаху виђети како сунце брожди”, казала је Јелушић, затраживши да се усвајање Граматике повуче са дневног реда.

Нису добили црногорску, него хрватску граматику

Божена Јелушић је истакла да се текст “у цјелости ослања на граматике хрватских коаутора”, оцијенивши да “нисмо добили црногорску граматику”.

Она сматра да “не би требало да се користи хрватска терминологија, нити да се свој језик објашњава туђим облицима”, упозоривши да аутори као да су жељели да “кодификују све оне језичке грешке над којима се тако често ламентира” у стручној јавности.

Чиргић је навео да су на изради Граматике били ангажовани хрватски експерти, јер за тај посао у Црној Гори није било превеликог интересовања.

Са Чиргићем се сагласила Маријана Папић која је оцијенила да Граматика у потпуности “одговара опису савременог црногорског језика”, те да су на њој радили “врхунски стручњаци”.

“Нико од црногорских лингвиста није се латио тог посла, сем Чиргића”, истакла је Папић.

Професорица Станка Вучинић је доношење Граматике назвала “великим послом”, оцијенивши да је “неозбиљно” не усвојити је.

Црна Гора болује од дјечјих болести

Лингвисткиња Славица Перовић, међутим, сматра да је требало одложити усвајање и преиспитати садржај Граматике, између осталог и зато што “савременог говорника враћа неколико стотина година уназад”. Јелушић је истакла да је Црна Гора у “лудилу 90-их, када су Хрвати измишљали новоговор, Босанци уводили арабизме и турцизме, а Срби облике типичне за црквено православље”, имала “ријетку срећу да буде барем острво језичког мира и разума”.

“Нажалост, готово 20 година касније, Црна Гора болује од већ ендемске језичке болести на овим просторима. Црна Гора је млада само мјерено референдумским годинама, иначе је одавно призната и стара држава. А кад старији људи (и државе) почну да болују од дјечије болести, то може бити много опасније и неизвјесније”, оцијенила је Јелушић.

Алудирајући да је ријеч о политичкој одлуци, Јелушић је казала да Граматику не треба усвојити “јер је једина”, односно зато што друге нема, истакавши да је носи у глави и у срцу.

Предсједник Савјета Радован Дамјановић открио је да се усвајање Граматике нашло на дневном реду јучерашње сједнице на молбу министра просвјете Славољуба Стијеповића.

Дамјановић је оцијенио да је било лакше донијети Устав, него Правопис и Граматику “извести на виђело”.

ИН4С