Филм има есенцијалну везу са остварењем по имену Јурећи за Слободом. При чему је Слобода име. Као Мићаловићки. Ова сличност са америчком тинејџ-комедијом, додатно се продубљује сличношћу са остварењем по имену Зовем се Модести (Блејз). То из разлога што и овај филм има навлакушу да га представља Квентин Тарантино. Све остало у Хостелу је, руку на срце, далеко боље од Модести.
У кратком сажетку, ово је филм гдје млађани припадници америчке нације, дограбе ранчеве и дају се пут маторе Јевропе. И већим дијелом пута им се допадне шта тамо виде. Сценографије налик на добру и експлицитну тинејџ комедију, и све је намјерно крајње шематски, да би одговарало визијама које о Европи има ова циљна група.
Прва станица је Амстердам. Тамо све рибе пуше дуван, пушење траве је легално, као и курве. Образовни дио би се можда дао још попунити сазнањем да је сибур – исландски израз за клиторис.Овај мит, по кључу из Америчке пите (1), додатно подхрањује сусрет са Алексејем, који воли да га зову Алекс.
Он их упућује у Словачку, у хостел у једном мјесту близу Братиславе. Тамо су, цитирам човјека, “најбоље пичке у Европи, и даће свима, особито Американцима. Само чују твој акценат, и појебу те. Полуде за сваким странцем. Ти их само узмеш”. То је можда довољно за једно САДејче, па је уз то све додато да “због рата тамо ни нема мушких”.
Дакле, осим што је филм онда требао бити у Хостелу у Кнешпољу Скендера Куленовића, када се подмире протестантски чисте потребе оних којима је Словакија, Словенија и Славонија једно те исто; вријеме је да пређемо на хорор.
И прелазимо на хорор у којем су филмови на ТВ-у у лобију хостела синхронизовани на Словачки, што је потпуно недопустиво. И ужасавајуће. – Како очекују да их разумијемо? Оправдано пита магупскији од два Амера.
Испоставља се да су заиста нашли рибе својих снова, одлично се провели и појебали (то су термини које они користе), да би доцније установили како нестају једни по једни. Прво њихов другар са Исланда, а затим фини Американац (то је чудно, што умире онај који се најмање проводи и носи педерушу), а нешто више латино и љепши Амер га тражи и улази у царство куба Елит хантинг, олити Врхунски лов.
То су богати људи који наручују да им се доведе жртва, изабрана према нацији, и онда је лагано мрцваре. Или већ им раде шта год пожеле. Судећи по потсјетници, услуге можете наручити на blatanikov@gang.rus, што је ваљда оправдање за чињеницу да кратко ошишани момци који обезбјеђују услуге, између себе причају руски. Добре цице и помоћно особље у граду прича словачки. Једино за овако издвојити, глума је психопате којег (правећи се да су колеге из истог клуба), среће при бјегу из пакла куплерајских соба за мучење и убијање, Американче-мангупче.
Све у свему, драматично и напето мангупчић се извуче из гована, али да је прије тога спасио Јапанку. Кад је видјела како јој је поменути колега-садиста спржио око лет-лампом, бацила се под воз и омогућила Американцу бијег. А он је спасио, баш зато што је мислио да су Перл Харбур и камиказе прошлост…
Но то му је добро дошло, пошто станицу контролишу и полицајци и мафијаши. С истим циљем. Возећи се ка спасоносном Западу, обрене се у истом возу са чичом који једе рукама и убио му је пријатеља. Те он искасапи њега.
Де онда послије овога ви путујте у ј(ебену)Европу.
(Редитељ и писац: Ели Рут)
