Проблем фудбалског хулиганизма и насиља на стадионима евидентно је израженији у Федерацији БиХ, него у Републици Српској.

Пише: Богдан Елез

Али, то никако не значи да у Републици Српској не постоје одређени проблеми и инциденти. У нашем ентитету такође постоје многе навијачке групе које су изграђене на јаким темељима култа нације, религије, традиције, те привржености одређеном граду или регији. Најпознатије и најбоље организоване међу њима су: „Лешинари“ (Бања Лука), „Соколови“ (Источно Сарајево), „Alcohol Boys” (Приједор) и „Инцидент“ (Бијељина). Међу њима има и група са потпуно бизарним називом, као што је рецимо „Геноцид“ (Зворник).

Припадници ових група врло често знају направити неки инцидент. Посебно се то односи на ситуације када им у госте долазе екипе и навијачи из Федерације, које врло често знају почастити репертоаром шовинистичких увреда.

„Урбане сељачине“

А и међу самим навијачким групама у РС зна бити антагонизама на регионалној основи. Има ту и сасвим бизарних међусобних вријеђања, када навијачи Славије из Источног Сарајева нпр. навијаче Борца назову „усташама“ или обрнуто ови њих „балијама“. Навијачи Борца врло често навијаче из осталих градова РС знају називати и „сељацима“, што заиста звучи пресмијешно. Узимајући у обзир, да комплетна Република Српска има око 1,5 милиона становника, тј. као једна исподпросјечна лондонска четврт, онда је ваљда јасно колико депласирано и јадно звучи прича о „сељацима“ и „урбаним ликовима (навијачима)“. Ипак већих инцидената са несагледивим посљедицама до данас на срећу није било.

Гајбе пива и лаке дроге у првом, спорт у другом плану…

Многи припадници и вође навијачких група у РС нерадо дају изјаве у медијима. Ипак, члан једне навијачке групе из РС,  који је желио остати анониман, пристао је говорити за Фронтал.РС.

Воли свој град и клуб, редовно га прати на утакмицама, а осуђује хулиганизам и било какав облик насиља на спортским теренима. „За мене хулигани нису навијачи. А хулиган и будала је најлакше постати. Ти момци од 17, 18 година па и млађи, барем колико сам се ја увјерио, код њих је највећи проблем када су у алкохолисаном стању па чак и под дејством лаких опојних дрога. Ти момци једноставно нису прави навијачи, спорт им је у другом плану и они само могу штетити клубу. Што се мене лично тиче немам проблема са противничким навијачима који навијају фер и спортски за свој клуб, а они којима није спорт у првом плану, такви ме људи не интересују. Таквима треба забранити улазак на стадион”, каже наш саговорник.

„Патријарх Павле“ непожељан у Сарајеву

По њему фудбал у БиХ је поприлично исполитизован, а све то се негативно одражава на навијачку сцену: „Сви памте нажалост овај последњи рат и сви су сад велики националисти, патриоте итд. Видјели сте и прошле сезоне на сарајевској Грбавици, када је „навијач” Жељезничара улетио у терен и ударио голмана Славије само зато што је Србин. И како да ми заједно градимо спорт? А оно што се десило у Широком Бријегу то немам ријечи. Одеш да бодриш свој клуб у гостима и изгубиш живот. То је БХ фудбал”.

Наш саговорник има примједби и на понашање обезбјеђења на стадионима: „Када смо ишли на гостовање у Сарајево на Кошево, нажалост тих дана је преминуо Патријарх српски Господин Павле, и ми смо на Кошево понијели транспарент са натписом „Вјечна слава патријарху”, да би нам испред стадиона то уклонио радник МУП-а Кантона Сарајево, када је био претрес навијача, и рекао нам, цитирам: „Јебо вас он, ко је он?“. И шта да очекујемо од њихових навијача када се обезбјеђење тако понаша”.

Непримјењивост закона у пракси

Спријечавање хулиганизма и насиља на стадионима је ипак прије свега законско-правно и безбједносно питање. На нивоу Федерације БиХ и Републике Српске постоји „Закон о спријечавању насиља на спортским приредбама“. Све је потпуно јасно одређено и дефинисано у актима Фудбалског савеза и РС и БиХ, у правилнику о такмичењу и дисциплинском правилнику, а онда и у закону који је изнад свега овога.

Нажалост тај закон се не примјењује, нити се одредбе дисциплинских правилника примјењују. Јер тамо је јасно речено шта треба предузети уколико дође до шовинистичких испада или инцидената друге врсте. Међутим изгредницима се често гледа кроз прсте и због тога инциденти постају учесталији, а полиција, организатори утакмице и припадници обезбјеђења се у неким случајевима отворено стављају на страну домаћина спортског догађаја.

Навијачи у центру пажње, „прави послови“ у позадини

Чињеница је и да поједине мафијашке и политичке организације истурају у први план организоване навијачке групе, да би прикриле или спровеле неке своје интересе. Тога има свугдје у свијету, и сигурно да и БиХ није поштеђена тога. Квалитет фудбала у БиХ на веома је ниском нивоу, слаба је посјећеност утакмица, а јавна је тајна да у управама клубова често сједе људи којима је једини циљ да кроз исте „оперу“ (за наше услове) велике количине новца, те да што више буџетских средстава намјењених за спорт и клубове стрпају у сопствене џепове. А о намјештању утакмица да и не говоримо. У таквој ситуацији, тим фудбалским „мешетарима“, највише у центру медијске пажње одговарају насилни навијачи, који праве нереде и тако скрећу пажњу са много битнијих ствари.

Одговор на насиље

На појаву насиља код младих веома утичу и лоши животни услови, проблеми са околином, незапосленост, лоши услови становања и недефинисан и неизграђен статус у друштву. Нема довољно контроле, а изгредници имају посебно поимање демократије. А то њихово схватање доводи до потпуне анархије на трибинама и ван њих. Ипак се не треба заваравати, чак и ако би се у потпуности искоријенило на стадионама, насиље се може без проблема појавити на неком другом мјесту.

Оно што савез, клубови и медији могу да ураде јесте едукација фудбалских навијача. Удруженим пројектима и акцијама могли би да допринесу стварању „интелектуалних навијача“.

Одговор на насиље је једноставан, свако треба радити свој посао. Полиција, школе, законодавство и судство морају бити удружени у борби против хулиганизма. Потребно је евидентирати сталне изгреднике и не дозволити им улазак на спортска надметања. А веома битна је и улога медија, који не смију дати легитимитет и публицитет изгредницима. Хулиганима и насилницима масовни медији не смију пружати бесплатну рекламу, јер они управо желе да буду центру медијске пажње.

Иако у односу на земље у окружењу, навијачке групе у БиХ дјелују минорно и безазлено, њихов значај свакако не треба потцијенити, али и не прецијенити. Навијачке групе у БиХ дефинитивно не могу бити социјални агрегат и критична маса која ће покренути социјалне, политичке или економске промјене, али могу бити она варница која ће запалити неки нови пожар на просторима БиХ.