БАЊАЛУКА – Дјеца у БиХ слабо разликују религију и националну припадност и плаше се отићи у средину гдје су припадници других етничких група због страха за личну безбједност, показало је истраживање УНИЦЕФ-а БиХ о знању, ставовима и пракси дјеце и одраслих у односу на интеркултурализам.
Такође, ови подаци говоре у прилог томе да и међу дјецом разлике на националној или вјерској основи представљају значајан проблем у БиХ.
Наиме, истраживање које је спроведено на пет циљних група, у 13 бх. општина, показало је да чак свака трећа млада особа, у доби између 15 и 24 године, сматра да у БиХ постоје крајеви у које за њих није добро да оду.
Такође, око половине анкетираних ученика навело је да је у школи наишло на проблем везан уз различитост неког дјетета, па је трећина ученика као разлоге тих проблема навела различиту религију, а око четвртине различиту националност или одјећу.
“То значи да су дјеца свјесна тих разлика и да се одређени проблеми који се јављају међу њима, а који су подстакнути тим разликама, не смију занемаривати”, стоји у истраживању и додаје се да постоји стварна потреба за унапређивањем разумијевања и толеранције различитости међу њима.
Велики број основаца у БиХ има предрасуде о припадницима других етничких група, које су заступљеније у мањим и сиромашнијим срединама.
Истраживање је, између осталог, показало и да око двије трећине ученика другачијом културом сматра другу вјероисповијест, а око половине другу националност, односно другу државу, док једна четвртина тако доживљава друге дијелове БиХ. Националност напомињу нешто више дјечаци у односу на дјевојчице, те нешто више старији ученици.
На примјер, у Јајцу већина за своје “различите вршњаке” сматра оне друге националности, док у Сребренику оне из других држава и из тога настаје значајна чињеница да су дјеца свјесна различитости по вјерској основи.
Стручњаци коментаришу да су овакви резултати слика стања у БиХ и да, нажалост, не чуди што најмлађи страхују да оду из свог у други ентитет у БиХ.
Социолог Биљана Милошевић сматра да су овакви резултати истраживања слика стања по питању свих политичких прилика и дешавања на овим просторима.
“Јасно је да се ради о класичном категорисању по питању стереотипа и можда чак и предрасуда које имамо једни наспрам других, а једноставно садашња политичка ситуација неким дијелом и намеће такво страховање и зајажљивост једних од других”, рекла је Милошевићева.
Она је навела да, ако тежимо модерним тенденцијама, онда су оваква размишљања забрињавајућа, те да породица утиче на стварање искривљене слике “према онима који нису као ми”.
“Зашто се плаше отићи на одређена подручја, па зато што на неким подручјима БиХ живе строго затворене религијске групе, попут вехабија, и било би се ризично упутити у било који крај у којима су они настањени”, рекла је она и додала да је тај страх код људи потпуно оправдан, те да би се прва замислила да ли би отишла у таква мјеста.
Ипак, Сашка Јововић, педагог у бањалучкој Основној школи “Иво Андрић”, тврди да у овој школи не постоје случајеви узнемиравања, као ни избјегавања ученика друге вјероисповијести.
“Стално разговарамо с ученицима у разредима у којима има више дјеце друге вјероисповијести и трудимо се да укажемо на разлике у друштву, које треба прихватити и кажемо им да би било потпуно незанимљиво када би сви били исти”, рекла је Јововићева.
1.043 особе обухваћене истраживањем УНИЦЕФ-а
70 одсто ученика другачијом културом сматра другу вјероисповијест
50 одсто ученика навело да је у школи наишло на проблем различитости
(Независне/Фронтал)
