Научнофантастични филм, са мање ефеката од просјечне срцепарајуће драме.
Причу о специјалним ефектима у овом филму, најбоље приказује Протово (име ванземаљца) путовање брзином свјетлости. Не објашњава како функционише, јер су Земљани насилно примитивни. Зато практично покаже. Стане и каже Адиос, па онда Алоха. Био, и вратио се.
На жељезничкој станици, осване човјек са друге планете. Незгода је што нема докумената и по свему личи на Земљанина; те завршава на психијатрији. Ту започиње интервју на тему међупланетарног путовања, и прича се развија у филм.
Прот је прилично убједљив, све док га не хипнотишу. Тада прича о свом пријатељу, његовој трудној дјевојци, дјетету; нечем страшном што се десило. Љекар провјерава име Роберт Портер.
Усљед покоља породице који је затекао, развио подјељену личност. Прота са К-пакса, са којим је гледао звијезде у дјетињству. Побјегао је у њега да не би полудио од бола.
Није планетарно битно остварење, али се доима као одлична цјелина. Музика изванредно укомпонована са глумом Кевина Спејсија; а прича је прилично компактна, без већег броја нелогичних рупа.
(Редитељ: Јан Софтли; Улоге: Кевин Спејси, Џеф Бриџс)
