Неформирање власти у БиХ није проблем. Власти на просторима бивше Југославије свакако и нису нешто посебно способне, а нису баш ни вичне раду. Проблем број један, два и три у Српској и ФБиХ јесте нефункционисање привредних јединица које праве профит, односно нову вриједност.
Постоји једна уобичајена грешка у корацима. Наиме, људи мисле да власти треба нешто посебно да ураде, па да се ствари покрену с мртве тачке. Они причају да држава треба да уради ово или оно, како би економија профункционисала. Овако не размишљају само грађани-лаици, него и неки од домаћих најпризнатијих економских стручњака.
А да ли је баш тако?
Човјек је креатор успјеха и неуспјеха. Човјек прави идеје, човјек ради, човјек ствара нову вриједност и профит. Ми смо напустили систем у којем је држава радила тај посао, и макар и вербално смо прихватили један другачији друштвено-економски концепт. Несналажење у новим околностима неће промјенити те дате околности, али може да значи снажан импулс ка промјенама нас самих.
Или ћемо се мјењати или ћемо наставити да пропадамо. Отприлике то је дилема.
Промјена подразумијева рад као почетну премису. Рад је створио човјека, рад је основна карактеристика наше врсте. Рад је учење. И рад је прилагођавање. Радом себе прилагођавамо природи, односно природу прилагођавамо себи. Радом се еманципујемо и усавршавамо.
А ми не радимо довољно у посљедњих…колико деценија? Вијекова?
Наш нерад има за посљедицу нашу континуирану дегенерацију. Ми заглупљујемо и ми се кваримо. Такви, ми одлучујемо о својој судбини. Ми бирамо своје брачне сапутнике, ми бирамо чланове савјета мјесних заједница, бирамо себи представнике у скупштинским клупама. Народ заслужује власт какву има, а ми имамо политичаре који су наша слика и прилика. Ако гласамо, или ако се политички активирамо-ми то радимо како бисмо нешто добили од тога. То „нешто“ не бисмо добили на нормалном тржишту. Ми прећутно пристајемо на корупцију и поквареност система, али смо ипак лицемјерни па се правимо да нам је криво због тога.
Будући да не умијемо да направимо профит на нормалан и легалан начин, ми се „сналазимо“. Ми се, заправо, хвалимо како умијемо да се „снађемо“. Сви ви који ово читате врло добро знате шта се подразумијева под тим глаголом. Према томе, ми се хвалимо јавно и ми смо веома поносни што смо тако способни да преваримо, изиграмо и дођемо до ’леба без мотике.
А овамо смо кивни на домаће политичаре.
Направити нову вриједност и потом је материјализовати кроз профит није нимало једноставно. Педесет конвертибилних марака су мало кад их вам дају родитељи или кад добијете од државе на неки начин, али су огромне кад их сами правите на тржишту. Ако неко не мисли тако, нека направи сам тих педесет КМ, па нека се јави. Оно што је овом друштву потребно јесте да тих 50 КМ имају увијек и на сваком мјесту значај какав имају у привреди. Потребно је привреду инволвирати у сваки аспект друштвеног функционисања. Држава једино има оправдање за своје постојање уколико функционише као једно солидно акционарско друштво. Њени акционари, тј. грађани, бирају себи управни одбор и менаџера чији је задатак стварање услова за што просперитетније пословање тог АД-а. Ако они не раде добро тај посао-смјењују се. Ако раде добро посао, али неко још боље то чини од њих-опет се смјењују.
Државу и грађане тако једино интересују резултати. Резултати су објективне категорије, не можете и да имате и да немате резултате. Политика је реална, и њу треба демистификовати од виртуелних појмова и митова. Она је просто оруђе којим људи остварују своје интересе у сагласју са интересима других људи. Дакле, људи су узрок, средство и циљ политике. И они доносе одлуке о свом положају. Лоша процјена значи да они за њу одговарају. И сљедећи пут требају боље да процјене, како не би опет награбусили. А логично је и праведно да увијек награбусе кад направе лоше одлуке.
Треба вам добра одлука, која ће за посљедицу имати повољан резултат по остварење ваших интереса? Наоружајте се знањем. Учите, радите и трошите вријеме и енергију на активности које резултују новим вриједностима. Ви сте одговорни за свој живот и нико други сем вас.
Ако мислите да ви то можете, али други не-други ће бити уништени, а ви ћете живјети. Ништа посебно, еволуција је немилосрдна. Ако мислите да ви то можете, али вам се не да, или ћете се већ некако „снаћи“-донекле. Прије или послије бићете уништени, што је добро. Ако мислите да не можете, потрудите се. Дајте све од себе. Ионако, шта имате да изгубите?
Н.С.
