Хрвати су једноставно исфрустрирана нација, која не може ни југоносталгични филм направити како доликује. Доста умјетничкији приступ него што смо навикли у хрватским филмовима Ким Јонг Иловског једноумља, али више некако старинске поетике, него нововјековног приступа догађајима из 1987.
Пар подсјетника на то вријеме, као напримјер сирена на коју се сви заледе, подсјећајући се на смрт нашег драгог и никад непрежаљеног предсједника. Занимљиво је, да то, чини ми се, нијесам до сада ни једном видио на филму.
Укратко, на караули лоцираној на Охридском језеру, на граници с Албанијом, имамо три главна лика.
Муслимана, бившег чобана са Влашића, сада поручника. Србина, мутавог изгредног фолиранта из Београда. Хрвата, Далматинца са свршеним медицинским факултетом. Основа заплета је да поручник добије сифилис и затвори караулу под наметањем пуне борбене готовости, док га Далматинче не излијечи за 21 дан. У циљу набављања пеницилина, има право ићи до града.
Ту се смува поручниковом женом, Македонком. Недовршених студија, и неугаслих животних амбиција. Никад није видјела море, и романса је наведе да спакује кофер и купи себи костим. Једнодјелни.
Глума муслимана и православца је јако добра, тако да повремено филм заиста даје емотивну ноту. И чини гледање занимљивим. Но, крај је школски предвидив. Београђанин зајебе поручника, који је пристао да га пријави, да пјешке оде на гроб друга Тита.
Све се расплете тако, што војници припуцају на пинцгауер у којем је војна полиција, намјењена да ухапси поручника јер је послао у пизду материну пуковника. Пошто му је обећао да никада неће добити прекоманду, и извући се са чуке. Игром случаја, забринута да Сафет не убије Далматинца, у возилу се нашла и његова жена.
Оно што је за Фронтал у овом случају, као за пса чувара националног достојанства битно, јесте да се редовно у вијестима наговјештава стање на Косову. Односно, што у филму ни један Србин није нормалан.
Глупи досадњаковић, који се фура на војску, обесмишљен је самим тим што је сва та готовост у коју се он уживљава, наручена због лошег курвања претпостављеног.
Баш тај дегенерик предлаже да војска заведе ред у држави, док му један показује на ровове, и пита га да ли би желио да земља изгледа тако. Затим тај исти, у једној свађи када је покушавао да научи једног борби прса у прса, изговара реченицу: Јебем те у уста шкрбава. Што све грађане Хрватске треба подсјетити на Деју Савићевића и његов легендарни хит са Ти-Цијеви у којем се обраћа пургеру-провокатору на националној основи. Наравно, тај исти испараноише да им караулу нападају Албанци, и побије своје људе.
Као врхунац дегенеризма, надркани бркати пуковник, којег глуми Богдан Диклић; након жестоког бијеса погледа ТВ и види Милошевићево: Нико не сме да вас бије. И осмјехне се.
Вољно.
(Редитељ и писац: Рајко Грлић; Писац: Анте Томић)
