Мора се рећи да је ово добар кримић. Снимљен у доба, када се на лицу Џека Николсона још огледало да је његова лична перверзија далеко од остваривости. Када још није имао доволно новца, да се тога не стиди. Дакле, добар и глумац.
Настраност приче о богатим људима, који преусмјеравају воду и ваћаре град за неколико милиона долара, при томе правећи дјецу својим кћеркама; није нешто необично за сценарије данашњице. Зато је овај филм и даље конвертибилан праотачки угаони камен.
Говор о Лос Анђелесу, прије његове метрополске општеприхваћености. Смјештање једне свевременске крими радње у прошлост. Међу олдтајмере, старе зграде, и детективске шешире. Компликован систем по којем је прича размотана, дефинитивно одаје човјека, неколико деценија млађег мозга.
Режија ваљана, изузев што сценаристички дио са мотивацијом наслова, није баш најјаснији. Они са историјским знањем знаће за својевремену забрану насељавања припадника жуте расе у САД, али филм не наглашава тај проблем претјерано.
Школски примјер кримића са намјером да се свим наведеним стварима уздигне изнад жанра. Тешко је рећи колико је у томе и успио. У сваком случају је боље да неко дјело остане запамћено као добар кримић, него као сумњива општељудска драма.
(Редитељ: Роман Полански; Улоге: Џек Николсон, Феј Данавеј, Џон Хјустон)
