У књигама пише живот. Узалуд чита књиге онај ко не чита живот.
На ове ријечи је владика захумско-херцеговачким и приморским Григорије подсјетио препуну салу Народне библиотеке Филип Вишњић, која је била премала за све који су жељели присуствовати његовој књижевној вечери.
Владика Григорије je позван јуче у Бијељину да би представио његове, како их обично зове, књижице – “Лазар”, “Радост живота” и “Прича о старом краљу”.
Књига Лазар говори о старом, сиромашном човјеку који је живот провео уз манастир Тврдош. Приче о старом краљу су приче у облику бајке, у којима се владика разговара са Старим краљем, о једноставним животним стварима и сазнањима, кроз које се може видјети величина Творца. Радост живота је настала као збирка текстова и колумни о браку, животу и љубави, које је владика Григорије писао за Глас Српске.
Говорећи уједно и о вјери, човјеку и својим књижицама, владика Григорије је рекао да човјека воде ум и срце, два принципа који не смију функционисати једно без другог.
-Потребно је направити пријатну топлину, помијешати разум и срце и наћи праву мјеру. Не може човјека само водити срце, нити ум смије бити превише хладан, да не постане безобзиран. И писање неке књиге је ништа друго него умакање ума у срце, и исписивање нечега тим капљама из срца – рекао је владика Григорије.
У књигама људи покушавају да пишу о животу, да кажу оно што их мучи, да објасне оно што им није јасно, додаје владика Григорије. Књига је битна онолико колико носи истину о животу, још више уколико одговара на питања о смрти, животу, љубави и Богу. Зато људи читају књиге. И зато ће се писати до краја свијета, закључио је владика Григорије.
