Četvrtak, 19.02.2026.
8 C
Sarajevo

Кратко о Краткофилу

Може ли икако краће? Ако може и тако ћемо.


Издвајање средстава за овај фестивал, налик је потписивању уговора за изградњу аутопута до Добоја. Наглашено предизборно, до мјере да фестивал почиње исти дан кад и предизборна кампања, а то не само да није маркетиншки искориштено на прави начин, него је и фестивал остао потпуно непримјећен у односу на друштвенополитички жрвањ, који ће мљети све друге сегменте јавног живота у мјесецу септембру.

Основна оцјена редакције Фронтал.РС је да власти у РС нису показале да имају било шта што би се могло назвати културном политиком. Од БЛИФФ-а од којег је до данас остао само веб сајт, иако је “оправдао повјерење“, преко Турнеје и Св. Георгија, Ленија Кревица, Брене, те Бреговића у више наврата, стучени су дебели милиони конвертибилних марака; а да се помак у кинематографији и култури РС уопште, једва могу и примјетити.

Књига је спала на два слова: 32. децембар (чији банер држимо до овогодишњег децембра) и Данета Комљена који посао и није радио “од куће”. Наравно, посао је ипак кренуо напријед, захваљујући прије свега самониклим изданцима, али ни близу онако како се могло правилним газдовањем парама добијеним од приватизације телекомуникационог сектора Српске. Избанченим улудо и без пуно рибања од стране ревизора.

Гузица у фотељи

Нема бољег начина да завршимо кратку причу о Краткофилу, осим да се и ту виде темељни недостатци непостојања културне политике. И док све странке из РС без изузетка праве своје плакате ИСКЉУЧИВО ЋИРИЛИЦОМ, држава, која даје паре у случајевима идео-културолошког дјеловања на општество, о томене води рачуна нити то захтијева. Па ни од Краткофила, који увијек има садржаје и на енглеском језику, за оне који не разумију српски.

Али шта више рећи, када је насловна фотографија нешто што се могло синоћ видјети на Јавном РТВ сервису Републике Српске. Овдје развијена у свом пуном сјају:

Хајде де што на РТРС имамо САМО ЛАТИНИЧНЕ титлове, али кад “велики чувари српства и Српске” дају филм са “тједном” у преводу, никако није јасна сврха њиховог постојања. И коме они уопште продају ту патриотску сплачину, кад је јасно да је само у питању јавашлук, безидејност и лијена гузица.

Али гузица у фотељи!

Зато вас препуштамо једином нормалном облику завршетка ове приче. Слову закона. Барем сада то имамо, па да однекуд кренемо.

ЗАКОН О КИНЕМАТОГРАФИЈИ  РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

И   ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се обављање, организовање, производња, изнајмљивање, промет, јавно приказивање, финансирање, заштита и чување кинематографског дјела, кинематографског материјала и кинематографске грађе на територији Републике Српске (у даљем тексту: Република) ради обезбјеђења развоја и презентације кинематографског стваралаштва и њему комплементарних дјелатности које су од општег интереса за Републику, као и друга питања од значаја за обављање кинематографских дјелатности.

Члан  2.

 

Општи интерес у области кинематографије, у смислу овог закона, остварује се кроз:

а)  производњу, презентацију и промоцију домаћих кинематографских дјела у земљи и иностранству,

б) заштиту права аутора на слободно изражавање,

в) подстицање међународне кинематографске сарадње и интеграцију домаће кинематографије у европске и свјетске програме развоја,

г) очување континуитета, слободе и разноврсности кинематографског стваралаштва с циљем очувања и популаризације кинематографске баштине културног идентитета народа који живе у Републици,

д) подстицање производње иностраних кинематографских дјела у Републици,

ђ) обезбјеђивање савремених техничких и технолошких услова за обављање кинематографске дјелатности,

е) сузбијање свих видова неовлаштеног кориштења ауторског и сродног права – пиратерије у области кинематографије, а ради заштите права интелектуалног власништва у оквиру кинематографске дјелатности,

ж) учешће домаћих кинематографских дјела на међународним такмичарским   фестивалима и смотрама и

з) организовање међународних филмских фестивала и смотри ради промовисања нових домаћих кинематографских дјела, домаћих продуцената или копродуцентских дјела која су снимили домаћи копродуценти са иностраним продуцентима.

Члан  3.

(1) Република подстиче и помаже остваривање општег интереса у кинематографији, њен развој и обезбјеђује услове за заштиту и трајно чување кинематографских дјела и кинематографске грађе.

 

(2) Јединица локалне самоуправе обезбјеђује услове за представљање и јавно приказивање кинематографских дјела у биоскопима.

 

Члан 4.

 

Ради остваривања општег интереса из члана 2. овог закона Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада), на приједлог Министарства просвјете и културе (у даљем тексту: Министарство) доноси план развоја кинематографије и њених комплементарних дјелатности у Републици за период од четири године.

 

Члан 5.

 

План развоја кинематографије и њених комплементарних дјелатности у Републици утврђује:

а) обим и начин подршке развоју кинематографског стваралаштва и кинематографске дјелатности у Републици,

б) активности на укључењу кинематографије у  Републици у програме Европске уније и других међународних програма,

в) активности на презентацији и промоцији кинематографских дјела чији су аутори или коаутори из Републике, на домаћем и међународном нивоу,

г) подршка у реализацији домаћих дебитантских кинематографских дјела,

д) активности на укључивању домаћих умјетника и стручних лица у снимању иностраних филмова,

ђ) активности и мјере подршке развоју комплементарних дјелатности у кинематографији  и

е) друге активности од значаја за развој кинематографских дјелатности, презентацију и промоцију кинематографског стваралаштва.

 

Члан 6.

На основу усвојеног плана развоја кинематографије и њених комплементарних  дјелатности у Републици, из члана 5. овог закона, министар просвјете и културе (у даљем тексту: министар) доноси годишњи план развоја кинематографије и њених комплементарних дјелатности.

Члан 7.

(1) Циљ овог закона је успостављање и унапређивање кинематографске дјелатности на подручју Републике и на међународном нивоу, као и успостављање система подршке развоја кинематографске дјелатности, заштите права и интереса гледаоца, те стварање  услова за копродукцију.

(2) Одговарајуће одредбе овог закона примјењују се и на телевизијска кинематографска дјела.

Члан 8.

Одредбе овог закона не односе се на производњу, изнајмљивање и приказивање кинематографских дјела која производе предузећа, установе и друге организације:

а) за њихове властите потребе у циљу унапређивања њиховог рада и заштите на раду, или некомерцијалну употребу,

б) наставну и научноистраживачку дјелатност,

в) информативну и пропагандну дјелатност коју снимају предузећа, вјерске заједнице и друга правна или физичка лица за своје потребе,

г) туристичке промотивно-културне сврхе,

д) филмови које студенти снимају током школовања на Академији умјетности и

ђ) кинематографска дјела намјењена за некомерцијално излагање и приказивање у умјетничким музејима и галеријама.

Члан 9.

Поједини изрази који се користе у овом закону имају сљедеће значење:

а) кинематографско дјело је оригинална творевина аутора, која представља слијед слика у покрету, снимљено на било којем носачу, са звуком или без њега, а намијењено је јавном приказивању или другом начину економског искориштавања,

б) аутор или коаутор кинематографског дјела је лице или лица која тај статус имају у складу са Законом о ауторским и сродним правима у БиХ (“Службени гласник БиХ”, бр. 7/02, 32/02 и 76/06),

в) постпродукција је финална технолошка обрада кинематографског дјела и његова припрема за јавно приказивање, а састоји се од уређивања и монтирања снимљеног материјала, те монтаже визуелних ефеката,

г) кинематографски материјал је монтирани оригинал, негатив филма, тон негатив, тон копија филма, тонски запис без слике, тонска трака, снимљени филмски и видео материјал (запис) и други кинематографски материјал,

д) кинематографска грађа обухвата кинематографска дјела, као и укупне сценографске и костимографске скице, музичке, ликовне, финансијске, публицистичке материјале, фотографије, плакат и другу кинематографску грађу,

ђ) продуцент је правно лице регистровано за производњу кинематографских дјела које самостално или већим дијелом организује и финансира производњу кинематографског дјела,

е) копродуцент је правно лице које је регистровано за производњу кинематографских дјела и које мањим дијелом учествује у организацији и финансирању производње кинематографског дјела,

ж) копородукција представља удруживање два или више домаћих или иностраних продуцената ради реализације једног кинематографског дјела,

з) дистрибуција је овлаштено стављање у промет кинематографског дјела, укључујући и стављање у промет кориштењем телекомуникационих мрежа и система,

и) дистрибутер је правно лице регистровано за обављање дјелатности дистрибуције кинематографских дјела,

ј) јавно приказивање кинематографског дјела је овлаштено приказивање  кинематографског дјела на јавном мјесту (биоскоп, угоститељски објекат, средство јавног превоза) са било којег постојећег или будућег носача тона и слике, емитовање кинематографских дјела жичаним или бежичним преносом електромагнетних, електричних или других сигнала на даљину (радио и ТВ дифузија, кабловска дифузија, Интернет, фиксна и мобилна телефонија) и приказивање кинематографског дјела које се истовремено емитује путем ТВ сигнала,

к) приказивач кинематографског дјела је правно лице које је регистровано за обављање дјелатности јавног приказивања кинематографских дјела,

л) изнајмљивање кинематографског дјела је овлаштено давање на кориштење примјерака кинематографског дјела на одређени период, уз надокнаду,

љ) комерцијално умножавање кинематографског дјела је снимање кинематографског дјела са постојећег носача на било који други носач ради стављања у промет,

м) промет кинематографског дјела обухвата откуп, продају и изнајмљивање кинематографског дјела,

н) лиценца је овлаштење за стављање у промет, комерцијално умножавање или јавно приказивање кинематографског дјела,

њ) комплементарне дјелатности су дјелатности које непосредно или посредно доприносе остваривању и развоју кинематографије (филмски и телевизијски фестивали и манифестације, програми промоције и продаје домаћих кинематографских дјела, проучавање и критичко вредновање кинематографске дјелатности, издаваштво у области кинематографије, активности кинематографских удружења и асоцијација, програми стручног усавршавања).

 

Члан 10.

Граматички изрази употријебљени у овом закону за означавање женског или мушког рода подразумијевају оба пола.

2.  КИНЕМАТОГРАФСКА ДЈЕЛАТНОСТ

Члан 11.

(1) Кинематографска дјелатност подразумијева развој, производњу, промоцију, дистрибуцију, комерцијално умножавање, јавно приказивање, заштиту и чување кинематографских дјела.

(2) Кинематографском дјелатношћу може да се бави правно лице регистровано код надлежног суда, које испуњава услове и критеријуме за обављање  кинематографске дјелатности.

(3) Испуњеност услова и критеријума из става 2. овог члана провјерава надлежни орган у току редовног инспекцијског надзора.

(4) Министар доноси правилник о условима и критеријумима за обављање кинематографске дјелатности.

(5) Министар доноси правилник о садржају и начину вођења евиденције продуцената, дистрибутера и приказивача.

 

Члан 12.

(1) Кинематографско дјело производи продуцент, који има рјешење о одобрењу за обављање кинематографске дјелатности.

(2) Домаће кинематографско дјело, у смислу овог закона је кинематографско дјело које испуњава сљедеће услове:

а) да је кинематографско дјело произвео домаћи продуцент самостално или у сарадњи са једним или више домаћих или иностраних копродуцената,

б) да је лице које се бави дјелатношћу производње, дистрибуције, јавног        приказивања и изнајмљивања кинематографских дјела регистровано за обављање кинематографске дјелатности,

в) да су већина чланова ауторског дијела екипе држављани Републике и Босне и Херцеговине,

г) да је тематика кинематографског дјела из културног простора Републике и Босне и Херцеговине и

д) да је кинематографско дјело произведено у копродукцији са иностраним копродуцентом у складу са одредбама Европске конвенције о филмској копродукцији (у даљем тексту: Конвенција).

 

Члан 13.

(1) Производња кинематографског дјела обухвата прикупљање сценаристичке грађе, писање сценарија, припрему за снимање, снимање, монтажу, лабораторијску обраду и постпродукцију дјела (у даљем тексту: продукција).

(2)  Домаћи продуцент може производити кинематографско дјело самостално или у сарадњи са једним или више домаћих или иностраних копродуцената, а њихова међусобна права и обавезе  уређују се уговором о копродукцији.

(3)  Уговор о копродукцији  закључује се у складу са одредбама Конвенције из члана 12. став 2. тачка д)  овог закона.

(4) Домаћи продуцент може у сарадњи са аутором или коаутором, приликом производње копродуцентског кинематографског дјела ангажовати и дио иностраног умјетничког и техничког кадра.

 

Члан 14.

(1) Инострани продуцент или копродуцент може снимати кинематографско дјело на територији Републике самостално или у сарадњи са домаћим копродуцентом.

(2) Министар доноси рјешење о одобрењу за снимање кинематографског дјела из става 1. овог члана.

(3) Рјешење из става 2. овог члана коначно је и против њега није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор пред надлежним судом.

(4) Након доношења рјешења из става 2. овог члана Министарство је дужно да о томе обавијести Министарство унутрашњих послова.

(5) Уколико инострани продуцент снима кинематографско дјело самостално, рјешењем о одобрењу за снимање кинематографског дјела, утврђује се и висина накнаде, коју је инострани продуцент дужан да уплати за кориштење локације на територији Републике за снимање кинематографског дјела на рачун јавних прихода Републике.

(6) Министар доноси Правилник о критеријумима за утврђивање висине накнаде за изнајмљивање локација иностраним продуцентима, за потребе снимања иностраних кинематограских дјела.

(7) Рјешење из става 2. овог члана доноси се на основу писаног захтјева иностраног продуцента – копродуцента или домаћег копродуцента.

(8)  Захтјев за снимање кинематографског дјела, из става 1. овог члана садржи:

а) мјесто и вријеме снимања кинематографског дјела,

б) податке о ангажовању домаћег умјетничког или стручног кадра и опреме,

в) синопсис кинематографског дјела и

г) означене дијелове текста сценарија, према којем се на територији Републике снимају одређене филмске секвенце.

(9) На основу рјешења из става 5. овог члана, Министарство ће са иностраним продуцентом закључити уговор којим ће се регулисати међусобна права и обавезе.

 

Члан 15.

(1) Ако се инострани продуцент – копродуцент не придржава рјешења о одобрењу за снимање кинематографског дјела из члана 14. став 2. овог закона, министар ће донијети рјешење којим забрањује даље снимање кинематографског дјела и покренути поступак раскида уговора из члана 14. став 9. овог закона, уколико је закључен.

(2) Министарство је дужно да о донесеном  рјешењу из става 1. овог члана обавијести Министарство унутрашњих послова.

(3) Министарство унутрашњих послова може одузети кинематографски материјал снимљен без одобрења или противно издатом одобрењу до окончања прекршајног поступка.

 

Члан 16.

(1) Лиценцу даје лице које према Закону о ауторским и сродним правима у БиХ (“Службени гласник БиХ”, бр. 7/02, 32/02 и 76/06) има овлаштење да другоме дозволи:

а) стављање у промет или давање у закуп кинематографског дјела,

б) умножавање кинематографског дјела на било којем носачу и

в) јавно приказивање кинематографског дјела.

(2) Лиценца за промет кинематографског дјела садржи број примјерака који се ставља у промет и врсту носача на којем се налази кинематографско дјело.

(3) Лиценца за комерцијално умножавање кинематографског дјела садржи:

а) број примјерака у који се може умножити кинематографско дјело и

б) идентификационе ознаке носача са којег се врши умножавање        кинематографског дјела.

(4) Лиценца за јавно приказивање кинематографског дјела садржи начин јавног приказивања кинематографског дјела за који се лиценца даје.

 

Члан 17.

Уз лиценцу из члана 16. овог закона прилаже се оригинал или копија изворног акта о обиму и садржини права које има лице, које је издало лиценцу на кинематографско дјело и превод акта од овлаштеног преводиоца, уколико је то потребно.

 

Члан 18.

(1) Промет кинематографских дјела обавља дистрибутер, који посједује лиценцу за свако кинематографско дјело које ставља у промет и рјешење о одобрењу за обављање кинематографске дјелатности.

(2) На сваком примјерку кинематографског дјела дистрибутер је дужан да назначи број и датум уговора којим је стекао лиценцу из става 1. овог члана, као и број умножених примјерака.

(3) Промет кинематографског дјела обухвата:

а) откуп, продају, дистрибуцију и поддистрибуцију домаћег кинематографског дјела,

б) откуп, продају, дистрибуцију и поддистрибуцију иностраног кинематографског дјела,

в) преснимавање,

г) умножавање,

д) изнајмљивање и

ђ) јавно приказивање кинематографског дјела.

 

Члан 19.

(1) Продају и изнајмљивање кинематографских дјела може вршити дистрибутер који има одговарајући простор и опрему за смјештај, чување и презентацију кинематографског дјела са одређеног носача, те да испуњава остале услове предвиђене овим законом и  правилником из члана 11. став 4. овог закона.

(2) Дистрибутер не може смјештати, продавати и изнајмљивати кинематографска дјела изван просторија које испуњавају услове прописане Правилником из члана 11. став 4. овог закона.

 

Члан 20.

(1) Дистрибутер може вршити преснимавање домаћег и иностраног кинематографског дјела на било који носач слике и звука, његово умножавање,

изнајмљивање и јавно приказивање, под условом да за то има лиценцу и да има закључен уговор са носиоцем ауторских или лиценцних права.

(2) На сваком примјерку филма, дистрибутер је дужан да означи број и датум уговора којим је стекао права из става 1. овог члана, као и број умножених примјерака.

 

Члан 21.

Дистрибутер  који  обавља  дјелатност  комерцијалног  умножавања кинематографских дјела дужан је да:

а) има одговарајуће  просторије и опрему за рад,

б) у просторији за рад на видном мјесту истакне рјешење о одобрењу  за обављање кинематографске дјелатности,

в) за свако умножавање кинематографског дјела има лиценцу издату од носиоца ауторских или лиценцних права,

г) на носачу и омоту сваког примјерка умноженог кинематографског дјела стави ознаку „копија“ и

д) води евиденцију и чува узорке умножених кинематографских дјела, као и носач са којег је умножавање извршено током периода од пет година.

 

Члан 22.

(1) Приказивач је дужан да поред рјешења о одобрењу за обављање кинематографске дјелатности, за свако јавно приказивање кинематографског дјела посједује лиценцу издату од носиоца ауторских или лиценцних права.

(2) Јавно приказивање кинематографског дјела на територији Републике обухвата приказивање кинематографског дјела у биоскопима, на телевизији и средствима јавног превоза.

(3) Јавно приказивање кинематографског дјела може вршити приказивач у биоскопима који испуњавају одговарајуће услове у погледу простора, опреме и стручног кадра.

(4) Биоскоп може бити у затвореном и на отвореном простору.

 

Члан 23.

(1) Уколико садржина кинематографског дјела може нанијети штету моралном, физичком или менталном здрављу малољетних лица, дистрибутер и приказивач дужни су да изврше категоризацију подобности кинематографских дјела и да приликом стављања у промет, или јавног приказивања, истакну ознаку да се приказивање не препоручује лицима млађим од 12, 14, 16 и 18 година живота, у зависности од категорије подобности тог кинематографског дјела, утврђене у складу са овим законом.

(2) Министар доноси Правилник којим прописује критеријуме и начин одређивања категорија подобности, изглед и садржину ознаке категорије.

 

Члан 24.

(1) Малољетним лицима забрањено је продавати и изнајмљивати кинематографско дјело чија категорија није примјерена њиховом узрасту, наведеном  у члану 23. став 1.  овог закона.

(2) Забрана из става 1. овог члана односи се и на продају и изнајмљивање путем поштанске наруџбе или на други сличан начин.

(3) Кинематографска дјела из члана 23. став 1.  овог закона забрањено је јавно излагати и оглашавати.

 

Члан 25.

(1) Јавно приказивање кинематографског дјела на телевизији може се вршити искључиво на основу уговора са власником ауторских или лиценцних права.

(2) Телевизијска кућа је дужна да прије приказивања кинематографског дјела  истакне упозорење, уколико се ради о кинематографском дјелу које својим садржајем може нанијети штету здрављу, менталном или физичком развоју малољетних лица или да посједује порнографски садржај.

(3) Телевизијске куће које у својој програмској шеми емитују кинематографска дјела која имају порнографски садржај, као и пропагандни кинематографски порно материјал, дужне су да га не емитују у периоду од 06.00 до 24.00 часа.

 

 

3. ЧУВАЊЕ КИНЕМАТОГРАФСКОГ ДЈЕЛА

И КИНЕМАТОГРАФСКОГ МАТЕРИЈАЛА

 

Члан 26.

Кинематографска дјела и кинематографски материјал од историјског, умјетничког, културног и научног значаја чувају се у архиви Јавне установе Кинотека Републике Српске (у даљем тексту: Кинотека).

 

Члан 27.

(1) Кинематографска архивска грађа је материјал на филмској траци, монтирани оригинални негатив слике и тона, немонтирани негатив, позитив и копије и кинематографски материјал на дигиталном и аналогном носачу.

(2) Произвођачи кинематографских дјела намијењених јавном приказивању, без обзира на то у којој су техници снимљени, дужни су да у првој години приказивања кинематографског дјела предају Кинотеци једну некориштену копију сваког произведеног кинематографског дјела и припадајућу документацију, која обухвата:

а) сценарио,

б) књигу снимања,

в) испис дијалога,

г) плакат и

д) избор фотографија.

 

Члан 28.

(1) Произвођач кинематографског дјела обавезан је да годину дана након снимања дјела Кинотеци преда на трајно чување изворну грађу снимљеног кинематографског дјела и то оригинални негатив слике и тона.

(2) Увозници кинематографских дјела обавезни су да по истеку лиценце  Кинотеци предају најквалитетнију копију сваког кинематографског дјела увезеног за јавно приказивање.

(3) Увозници филмских видео трака обавезни су да Кинотеци предају на трајно чување по једну копију сваке филмске видео траке.

(4) Продуцент је обавезан да Кинотеци, за њен архив достави податке о произведеном кинематографском дјелу и мјерама предузетим за његово чување у року од три мјесеца од дана завршетка производње.

(5)  Под  чувањем  кинематографског дјела, грађе и материјала подразумијева се и његово кориштење на начин који му не наноси штету.

 

4.  ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ И УНАПРЕЂИВАЊЕ

КИНЕМАТОГРАФИЈЕ

 

Члан 29.

(1) Ради подстицања развоја и унапређивања кинематографског стваралаштва и дјелатности Влада оснива Јавну установу Центар за развој и унапређивање кинематографије Републике Српске (у даљем тексту: Центар).

(2) Центар је јавна установа која се оснива у складу са овим законом и Законом  о  систему  јавних служби (“Службени гласник Репуплике Српске”, број 68/07).

 

Члан 30.

Дјелатност Центра је:

а) учешће у изради и спровођење плана развоја кинематографије и њених комплементарних дјелатности,

б) стварање сценаристичке грађе и давање подршке производњи домаћих кинематографских дјела у земљи и иностранству,

в) подршка дистрибуцији домаћих кинематографских дјела у земљи и            иностранству,

г) подршка јавном приказивању домаћих кинематографских дјела у  земљи и иностранству,

д) међународна промоција домаћег кинематографског стваралаштва,

ђ) популаризација  домаћег кинематографског стваралаштва,

е) промоција производње страних кинематографских дјела у Републици,

ж) сузбијање неовлаштеног кориштења ауторских и сродних права – пиратерије, у области кинематографије,

з) контрола примјене међународних конвенција:

1) о заштити књижевних и умјетничких дјела,

2) о филмској копродукцији и др,

и) унапређивање теоријске мисли, научноистраживачког рада и издавачке  дјелатности у области кинематографије,

ј) израда програма обуке за усавршавање кадрова у кинематографским  дјелатностима,

к) сарадња са сродним међународним организацијама и институцијама,

л)  едукација и стручно усавршавање кадрова у области кинематографије,

љ) утврђивање, праћење и контрола манифестација из области кинематографске дјелатности,

м) припремање, анализирање и извјештавање Министарства о квалитету   манифестација, филмских фестивала, смотри, едукација, те предлагање мјера и активности ради њиховог побољшања,

н) обављање активности у спровођењу програма Европске уније и Савјета Европе из области кинематографских дјелатности,

њ) стварање техничких претпоставки за кинематографску дјелатност,

о) стимулисање стваралаца, институција, удружења и асоцијација и

п) други послове у складу са овим законом и статутом Центра.

 

Члан 31.

Органи Центра су:

а) директор Центра и

б) управни одбор.

 

Члан 32.

(1) Директор Центра:

а) представља,

б) заступа и

в) одговоран је за законитост рада Центра.

(2) Статутом Центра утврђују се услови за избор директора.

(3) Директора Центра именује и разрјешава Влада на период од четири године, уз претходно спроведен поступак јавне конкуренције.

 

Члан 33.

Директор:

а) је одговоран за материјално-финансијско пословање Центра,

б) предлаже план и програм рада Центра,

в) доноси, уз претходно добијену сагласност од Министарства, акт о систематизацији радних мјеста,

г) одлучује о појединачним правима, обавезама и одговорностима радника на раду и у вези са радом,

д) предлаже управном одбору опште акте,

ђ) извршава одлуке управног одбора,

е) покреће дисциплински поступак и изриче дисциплинске мјере радницима у првостепеном поступку,

ж) на крају сваке календарске године, а и по налогу надлежних, подноси Министарству извјештај о свом раду и

з) обавља и друге послове утврђене законом и статутом Центра.

 

Члан 34.

(1) Управни одбор је орган управљања у Центру.

(2) Број чланова управног одбора утврђује се актом о оснивању и не може бити мањи од три члана.

(3) Запослени у Центру не могу бити чланови управног одбора.

(4) Чланови управног одбора Центра именују се на период од четири године.

(5) Након спроведеног поступка јавне конкуренције, а на приједлог Министарства, чланове управног одбора Центра именује Влада.

 

Члан 35.

Управни одбор:

а)  уз сагласност оснивача доноси:

1) статут,

2) програм рада и развоја Центра и

3) финансијски план.

б) предлаже промјене у организацији рада Центра,

в) разматра и усваја периодичне извјештаје о пословању и годишњи обрачун,

г) доноси правилник о кориштењу властитих прихода у складу са законом и статутом установе,

д) бира предсједника управног одбора и његовог замјеника,

ђ) доноси Пословник о свом раду,

е) рјешава приговоре на одлуке директора,

ж) на крају сваке календарске године, а и по налогу, подноси  Министарству извјештај о раду и

з) обавља и друге послове који су му одређени законом и општим  актима Центра.

5.  ФИНАНСИРАЊЕ КИНЕМАТОГРАФСКЕ ПРОДУКЦИЈЕ

 

Члан 36.

Кинематографска продукција обезбјеђују се из:

а) буџета Републике,

б) буџета јединица локалне самоуправе,

в) средстава продуцената,

г) донација,

д) међународних фондова и

ђ) из других извора у складу са законом.

 

Члан 37.

(1) Министарство приликом утврђивања годишњег плана развоја кинематографије и њених комплементарних дјелатности  у Републици, планира начин кориштења  средстава предвиђених за развој кинематографије.

(2) Начин расподјеле средстава из става 1. овог члана спроводиће се путем јавног конкурса за финансирање кинематографске дјелатности.

(3) Министар доноси правилник о критеријумима и условима за финансирање јавних потреба у области кинематографске дјелатности.

 

Члан 38.

Средства  буџета јединице локалне самоуправе користе се за обезбјеђивање услова за презентацију и јавно приказивање кинематографских дјела у биоскопима, као и за организовање фестивала који промовишу кинематографска дјела, њихове ауторе и учеснике.

 

6.   НАДЗОР  И  КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 39.

(1)   Надзор над спровођењем одредби овог закона врши Министарство.

(2) Инспекциски надзор врши се у складу са Законом о инспекцијама у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, бр. 113/05 и 1/08).

 

Члан 40.

(1) Новчаном казном од  3.000,00 КМ  до 9.000,00  КМ казниће се за прекршај:

а) инострани продуцент, или копродуцент, ако се не придржава одобрења             или који без одобрења почне снимање или сними кинематографско дјело на територији Републике (чл. 14. и 15) и

б) домаћи продуцент или копродуцент, ако се не придржава одобрења или који без одобрења почне снимање или сними кинематографско дјело у сарадњи са иностраним продуцентом или копродуцентом на територији Републике (чл. 14. и 15).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице иностраног и домаћег продуцента или копродуцента новчаном казном од 1.000,00  КМ до 3.000,00  КМ.

 

Члан 41.

(1) Новчаном казном од 2.000,00 КМ до 6.000,00 КМ казниће се за прекршај дистрибутер који врши преснимавање домаћег или иностраног кинематографског дјела на било који носач слике или звука, његово умножавање, изнајмљивање и јавно приказивање, ако за то нема лиценцу и закључен уговор са носиоцем ауторских или лиценцних права (члан 20. став 1).

(2) Новчаном казном од 2.000,00 КМ до 6.000,00  КМ казниће се за прекршај дистрибутер ако не назначи на сваком примјерку филма број и датум уговора којим је стекао право на преснимавање, умножавање, изнајмљивање и јавно приказивање кинематографског дјела и број умножених примјерака (члан 20. став 2).

(3) За прекршај из ст. 1. и 2. овог члана казниће се и одговорно лице дистрибутера новчаном казном од 1.000,00 КМ до 3.000,00 КМ.

 

Члан 42.

(1) Новчаном казном од 1.000,00 КМ  до 3.000,00  КМ казниће се за прекршај  дистрибутер, ако:

а) нема одговарајуће просторије за рад у којима је дужан на видном мјесту да истакне рјешење о одобрењу за обављање кинематографске дјелатности,

б) на носачу и омоту сваког примјерка умноженог кинематографског дјела не стави ознаку  «копија» или

в) не води евиденцију и не чува узорке умножених кинематографских дјела, као и носач са којег је умножавање извршено током периода од пет година (члан 21).

(2) За прекршај из става 1. овог члана, казниће се и одговорно лице дистрибутера новчаном казном од  300,00  КМ  до  900,00  КМ.

 

Члан 43.

(1) Новчаном казном од 3.000,00 КМ до 9.000,00 КМ казниће се за прекршај приказивач кинематографског дјела ако прикаже домаће или инострано кинематографско дјело, а нема лиценцу издату од носиоца ауторских или лиценцних права за јавно приказивање кинематографског дјела (члан 22. став 1).

(2) Новчаном казном од 1.500,00 КМ до 4.500,00 КМ казниће се за прекршај приказивач кинематографског дјела ако прикаже домаће или инострано кинематографско дјело у биоскопима који не испуњавају одговарајуће услове у погледу простора, опреме и стручног кадра, у складу са овим законом (члан 22. став 3).

(3) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице приказивача кинематографског дјела новчаном казном од 1.500,00  КМ  до 3.000,00  КМ, а за прекршај из става 2. овог члана казниће се одговорно лице приказивача кинематографског дјела новчаном казном од  500,00  КМ  до 1.500,00  КМ.

 

Члан 44.

(1) Новчаном казном од 3.000,00 до 9.000,00 КМ казниће се за прекршај дистрибутер, односно приказивач кинематографског дјела ако не изврши категоризацију подобности истог или ако приликом стављања у промет или јавног приказивања не истакну ознаку да се кинематографско дјело не препоручује лицима млађим од 12, 14, 16 и 18 година у зависности од категорије подобности тог кинематографског дјела, односно да кинематографско дјело може нанијети штету моралном, физичком или менталном здрављу и развоју малољетних лица (члан 23. став 1).

(2)               За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице дистрибутера или приказивача кинематографског дјела новчаном казном од 1.000,00 КМ до 3.000,00 КМ.

 

Члан 45.

(1) Новчаном казном од 1.500,00 КМ до 4.500,00 КМ казниће се за прекршај дистрибутер који малољетним лицима продаје или изнајмљује кинематографска дјела чија категорија није примјерена њиховом узрасту, врши изнајмљивање и продају путем поштанске наруџбе или на други сличан начин или врши њихово јавно излагање и оглашавање (члан 24).

(2) За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице дистрибутера кинематографског дјела новчаном казном од 500,00 КМ до 1.500,00 КМ.

 

Члан 46.

(1) Новчаном казном од 1.500,00 КМ  до 4.500,00 КМ казниће се за прекршај телевизијска кућа ако јавно прикаже кинематографско дјело без уговора са власником ауторских или лиценцних права (члан 25.  став 1 ).

(2) Новчаном казном од 1.000,00 КМ до 4.500,00 КМ казниће се за прекршај телевизијска кућа ако јавно прикаже кинематографско дјело, а при томе не истакне упозорење да се ради о  кинематографском  дјелу које својим садржајем може нанијети штету здрављу, менталном или физичком развоју малољетних лица и да посједује порнографски садржај (члан 25. став 2 ).

(3) Новчаном казном од 1.500,00 КМ до 4.500,00 КМ казниће се за прекршај телевизијска кућа, ако кинематографска дјела која имају порнографски садржај, као и пропагандни кинематографски порно материјал емитују у периоду од 06.00 до 24.00 часа  (члан 25. став 3).

(4) За прекршај из ст. 1, 2. и 3. овог члана казниће се и одговорно лице у телевизијској кући новчаном казном од 500,00  КМ до 1.500,00 КМ.

 

Члан 47.

(1) Новчаном казном од 3.000,00 КМ до 9.000,00 КМ казниће се за прекршај произвођачи кинематографског дјела намијењеног јавном приказивању, ако у првој години приказивања  кинематографског  дјела не предају Кинотеци једну некориштену копију произведеног кинематографског дјела са припадајућом документацијом (члан 27. став 2).

(2)  Новчаном казном од 3.000,00 КМ до 9.000,00 КМ казниће се за прекршај  произвођач кинематографског дјела који годину дана након снимања истог Кинотеци не преда на трајно чување изворну грађу снимљеног

Popularno ove nedelje

Čović u Mostaru ugostio Tompsona

Nakon negodovanja i mnogobrojnih osuda zbog koncerata u Širokom...

Radnici banjalučkih vrtića od 23. februara stupaju u štrajk

Petar Jokanović, direktor Centra za predškolsko obrazovanje i vaspitanje,...

Zvezda gostuje Lilu: Priželjkuju reprizu iz novembra

Fudbaleri Crvene zvezde gostuju večeras od 21 čas ekipi...

Preminuo dr Milan Šipka, specijalista oralne hirurgije

Postoje ljudi čiji se profesionalizam pamti, ali i oni...

Bil Gejts otkazao govor na Samitu u Indiji zbog pitanja o vezama sa Epstinom

Osnivač Majkrosofta Bil Gejts otkazao je održavanje govora na...

Teme

Čović u Mostaru ugostio Tompsona

Nakon negodovanja i mnogobrojnih osuda zbog koncerata u Širokom...

Radnici banjalučkih vrtića od 23. februara stupaju u štrajk

Petar Jokanović, direktor Centra za predškolsko obrazovanje i vaspitanje,...

Zvezda gostuje Lilu: Priželjkuju reprizu iz novembra

Fudbaleri Crvene zvezde gostuju večeras od 21 čas ekipi...

Preminuo dr Milan Šipka, specijalista oralne hirurgije

Postoje ljudi čiji se profesionalizam pamti, ali i oni...

Bil Gejts otkazao govor na Samitu u Indiji zbog pitanja o vezama sa Epstinom

Osnivač Majkrosofta Bil Gejts otkazao je održavanje govora na...

Preminula Ljiljana Zelen Karadžić

Ljiljana Zelen Karadžić, supruga prvog predsjednika Republike Srpske Radovana...

Rajaner ukida više polazaka iz Banjaluke

Ryanair će u ljeto 2026. smanjiti operacije i u...

Povezani članci

Popularne kategorije