Животиње иду у правцу хране, односно ка југу. Мамут и дивовски љењивац, брину се о изгубљеном кромањонском бебишту, које намјерава појести чопор сабљозубих тигрова. Смилодон Дијего добије тај задатак, у међувремену им постајући пријатељ.
Тигрови јако лоше урађени. Питомо-забавњачког изгледа. Иако нијесу страшни, Дијего испадне људина. Бранећи дијете и нове другаре, од припадника свог чопора. Успију бебу испоручити оцу, уз једначину крдо = породица.
Као и већина ових остварења, препун реминисценција на данашњицу. Анимација има тежину, а утисак побољшава што (чудом) нема дебилних сонгова. Но, има необразовно-умоболног пацифизма. У читавом сценарију, тигар Дијего не поједе ни кошчицу. Гледајући ове цртиће, постајемо свјесни да је једино убијање порад преживљавања ненормално. А сва остала дозвољена.
Неко у САД мисли да су дјеца толико осјетљива, да им се мора тајити одакле долази шунка. Поред тога, љењивац је у овој причи измислио ватру. Занимљив је и анахрони наступ, самоубилачких птица додо.
Све почиње и завршава сабљозубом вјеверицом, која покреће катаклизмичне процесе у потрази за неухватљивим жиром.
(Редитељи: Крис Веџ, Карлос Салдана; Гласови: Реј Романо, Џон Легузјамо, Денис Лири)
